Lepota pisane reči je blago koje treba da pripada svima, ali šta se dešava kada se pitanje dubrovačke književnosti pretvori u polje sukoba i polemika.
Matica hrvatska regovala je povodom Zakona o kulturnom nasleđu Srbije koji u Hrvatskoj nije naišao na odobravanje.
Oni negoduju zbog dubrovačke književnosti do 1867. godine koju smatraju svojim, a ne srpskim nasleđem.
Navode da se iza te odluke Srbije krije interes za hrvatskim prostorom i za, kako ističu "hrvatskim morem".
Da li su ova prepucavanja na relaciji Srbija - Hrvatska, na ovom polju očekivana i da li zaista postoji naše i njihovo, srpsko i hrvatsko i zašto je to tako razgovarali smo u Pulsu Srbije na Kurir televiziji sa advokatom Predragom Savićem koji je sa istoričarem Sašom Nedeljkovićem napisao knjigu "Gospar Mato Gracić: Nastanak i nestanak Srba rimokatolika u Dubrovniku" i Jovicom Krtinić, predsednikom udruženja srpskih rodoslovaca Poreklo.
- Ovo nije ništa novo, ovo traje decenijama. Pitanje o tome da li je dubrovačka kjiževnost srpska ikli hrvatska postoji više od 50 godina. Očigledno je da smo i mi prilično pasivni i da ćemo se povući pred ovakvim napadima, mi moramo da reagujemo i da zaštitimo našu baštinu. Kada se pojavila knjiga profesorke Zlate Bojović u našem zvaničnom katalogu ona je naslovljena kao hrvatska književnica, ja sam tu reagocvao - kaže Krtinić
Savić smatra da se Srbi prevrću u grobu na činjenicu da ih svrstavaju u hrvatsku književnost.
- Naš zakonodavac je rekao da to pripada i Srbima i Hrvatima. Ja se sa tim ne bih složio. Siguran sam da se većina pisaca Srba rimokatolika prevrće u grobu kada čuju da ih svrstavaju u hrvatsku književnost. Većina knjiga je pisana na ćirilici i kako to onda da bude hrvatska književnost. Dubrovačka književnost se zasniva na srpskim korenima. Mnogi filolozi i pesnici su tvrdili da je dubrovačka književnost srpska - rekao je Savić gostujući u Pulsu Srbije na Kurir televiziji.
Kurir.rs/M.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
