Omikron soj, nova varijanta koronavirusa se mnogo brže širi, odnosno prenosi i to je prirodno, odnosno evolucija virusa je takva da ima tendenciju da se brže širi jer je to u njegovom interesu rekao je za RTS rof. dr Miloš Marković, imunolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
- Druga važna stvar je izbegavanje imunološkog odgovora. To znači da bez obzira da li se govori o imunološkom odgovoru posle preležane infekcije ili vakcine, postoji izbegavanje, odnosno manja efikasnost imuniteta koji imamo. Ovo ukazuje na to da posle vakcine takođe možemo da se zarazimo - kazao je prof. dr Marković i naglasio da većina ljudi doživljava imunitet kao "sve ili ništa fenomen", te da se onda mnogi pitaju: "Što da se vakcinišem kad mogu da se zarazim?"
Ipak, on ističe da nije sve tako crno-belo jer kad pričamo da možemo da se zarazimo i nakon vakcine.
- Vakcine nešto slabije štite protiv omikrona, ali i dalje izuzetno dobro štite od teških formi bolesti. Moj savet je prilično jasan,da dobijete treću dozu, ako je niste dobili, a ako se neko nije vakcinisao - da se vakciniše. Tu sam prilično jasan i studije potpuno jasno pokazuju da je najbolja opcija da se dobije RNK vakcina - naglasio je prof. dr Marković.
Ponovio je da se omikron sloj brže prenosi, da on izbegava (stečeni) imunitet, ali je i pitanje kakvu kliničku sliku daje.
- Prema nedavno sprovedenim studijama, može da se zaključi da je delta soj davao tešku formu bolesti jer je imao afinitet za donji respiratorni trakt, odnosno pluća, dok se omikron uglavnom zadržava u gornjem respiratornom traktu. Ovo se zaključuje po simptomima, pa tako omikron soj karakteriše bol u grlu, zapušen nos, curenje nosa, pa tako i ređe daje upalu pluća, koja je ranije bila karakteristična. Daleko od toga da je to bezazlena bolest i iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) su izašli sa podacima da je srećna okolnost što postoji tendencija ka blažoj bolesti, ali daleko od toga da je to blaga bolest i da kod nekoga ne može da izazove tešku formu, pneumoniju ili čak i smrtni ishod. Već imamo dosta prijavljenih takvih slučajeva - upozorio je profesor.
- Ne radi se samo o formi same bolesti. Postoji nešto što još nije potpuno definisano, ali je činjenica da je vrlo često - to je taj postkovid, hronični ili long kovid, dugoročni, koji može da zahvata čitav niz različitih sistema organa, od srca, pluća, poremećaja koncentracije itd. koji ne moraju nužno da budu povezani sa teškim formama bolesti. Naprotiv, pokazano je da se javlja i kod blage forme - naglasio je imunolog.
On ističe i da će long kovid biti i te kako čest posle omikrona, iako je blaga klinička slika. - Studije su prilično jasno pokazale da su mnogo ređa, značajno ređa kod vakcinisanih. Dakle, ja ne mogu da tvrdim da ne može da se desi. Mirno kažem da vakcina u određenoj meri štiti i od tog dugotrajnog, hroničnog kovida - istakao je prof. Marković i dodao:
- Sve vakcine su dobre, ali se do sada prilično iskristalisao neki redosled zaštite. Činjenica je da Moderna i Fajzer, odnosno RNK vakcine najbolje štite jer najbolje indukuju ta neutrališuća antitela, a sasvim solidno te limfocite. Onda idu vektorske vakcine i onda inaktivisane. Za Sinofarm ima vrlo malo podataka, ali ima za neki Sinovak - to je druga kompanija, ali ista tehnologija - dr Marković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
