U Srbiji se već duže od 20 godina svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana, ove godine pod sloganom "365 dana bez duvana".
Pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja što je i tema ovogodišnje kampanje. Primena mera kontrole duvana zasnovanih na dokazima, dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama.
- Ipak još uvek više od jedne milijarde ljudi u svetu puši, od toga skoro 80 odsto njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Izloženost duvanskom dimu povezana je sa osam miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu godišnje - saopštili su iz Instituta za javno zdravlje Vojvodina i dodali:
- U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi. Upotreba duvana povezana je sa povećanim rizikom obolevanja i umiranja od bolesti organa za disanje, bolesti srca i krvnih sudova, brojnih malignih i drugih oboljenja. Zavisnost od duvana je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (MKB 10). Kontrola duvana dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama, ali uprkos tome u svetu i dalje puši svaki peti (21 odsto) odrasli stanovnik.
Iz Instituta saopštavaju da su najnoviji rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije, pokazali da je 2020. godine pušilo 36 odsto punoletnih stanovnika Srbije.
Kako navode, u Srbiji je upotreba duvana već dugi niz godina jedan od najzastupljenijih faktora rizika po zdravlje, što potvrđuju i rezultati Istraživanja iz 2019. godine. Kao i do sada, veći procenat pušača duvanskih proizvoda je zabeležen kod muškaraca (33,9 odsto), nego kod žena (30,1 odsto).
U pogledu geografske rasprostranjenosti, region Šumadije i Zapadne Srbije se ističe po manjem procentu svakodnevnih pušača (23,9 odsto), dok je u Vojvodini i Južnoj i Istočnoj Srbiji veći procenat pušača koji pripadaju uzrasnoj grupi od 15 do 19 godina (21,4 odsto, odnosno 17,5 odsto), naveli su iz IZJZ Vojvodine.
Takođe i iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštili su da je epidemija upotrebe duvana i duvanskih proizvoda jedna od najvećih pretnji javnom zdravlju s kojom se svet ikada suočio.
- Pored raka pluća, upotreba duvana povezana je sa obolevanjem od najmanje 20 drugih malignih oboljenja kao što su: rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti usta kao što su parodontitis (oboljenja potpornog aparata zuba tj. tkiva i kostiju koji okružuju zube) i mnoge druge. Pored toga, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti. Svi duvanski i nikotinski proizvodi između ostalog sadrže nikotin koji izaziva zavisnost, a posebno osetljivi na njegovo dejstvo su mladi. Zavisnost od duvana je bolest koja se može i treba dijagnostikovati i lečiti kao i druge hronične bolesti - navodi se u saopštenju i dodaje:
- Prema rezultatima Istraživanja zdravlja iz 2019. godine, u Srbiji 31,9 odsto stanovnika koristi neki duvanski proizvod, najviše među stanovništvom starosti 45-54 godine (41,3 odsto). Najčešće korišceni duvanski proizvodi su cigarete, koje svakodnevno puši 27,1 odsto stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8 odstodnevno puši 20 i više cigareta na dan.
Prema podacima Evropskog školskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji 2019. procenat učenika prvih razreda srednjih škola koji su pušili bar jednom tokom života je smanjen sa 46 odsto u 2008. godini na 38 odsto u 2019. godini, a beleži se i smanjenje procenta učenika koji trenutno puše (16,8 odsto), uključujući i svakodnevne pušače.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
