- Pacijent M.K, 35 dana intenzivne nege - otpust. Pacijentkinja S.M, 57 dana intenzivne nege, otpust kući. Pacijentkinja D. A, 64 dana - otpust kući. Pacijentkinja L. S, 51 dan, otpust kući. Pacijent S. D, 33 dana intenzivne nege - otpust kući, ovo je dr Vladan Cvetanović, direktor kovid bolnice u Kruševcu u čestitki za 2022. poslao svim svojim ljudima. I ovo nisu samo inicijali i brojevi, ovo je ono što sve njih gura napred i drži u ovoj dugoj i teškoj borbi koja je odnela mnoge živote.
- Koliko god se trudili da pomognemo svakome, ne možemo, takva je bolest. Ali ti koji izađu odavde su ona naša energija koja nas gura napred. Zbog toga smo i dalje ovde - priča za Kurir dr Cvetanović, inače anestezilog iz kliničkog centra u Nišu, istog onog koji je i podigao kovid bolnicu u Kruševcu.
On je, kao i glavna sestra ove kovid bolnice Gordana Dragošev prošao Niš i svu katastrofu koju je sa sobom proleća 2020. doneo kovid.
- Najteže je bilo na početku kada nismo znali sa čime se susrećemo. Pripreme za kovid počeli smo još ebruara 2020 - pravili crvene, zelene, narandžaste zone, epidemiološke puteve, objekte u kojima ćemo da radimo. Sa prof. dr Radmilo Jankovićem morali smo da odredimo i ljude koji će raditi u crvenoj zoni, moraš da biraš ljude koji ulaze u nepoznato, opasno. U Nišu smo ispekli zanat - kaže za Kurir Dragoševa, dok se dr Cvetanović nadovezuje:
- U početku je bilo jako haotično, s jako teškim pacijentima koji su po prijemu odmah išli u intenzivnu i praktično na respirator. U Nišu smo izgoreli.
A onda su zajedno krenuli put Kuševca krajem te iste godine.
- Nova bolnica, drugi grad, prostor, ne znamo ljude, zaposlili su nam, što je bilo divno, više od 800 ljudi. Uspeli smo za kratko vreme. Zahvaljujući tim divnim ljudima, koj su pre svega imali poštovanje prema svima nama koji smo došli iz Niša, podigli smo ovaj sistem, što nam je na ponos - priča Dragoševa i dodaje:
- Kad je puna bolnica u redovno vreme nije nešto što nas iznenađuje, ali kovid je promenio mnogo toga. Obolevali su svi, povećana je smrtnost. I ma koliko da si jak, nikad se ne može oguglati na smrt, na patnju i stradanje. Mnogo je tuge, i porodice koje čekaju ispred vrata i pacijenti kojima se ne može prići. Ali i mnogo dobrog, jer je mnogo pacijenata izašlo zdravo, živo pa i veselo jer su napustili bolnicu. Da ne pamtimo i one tužne i dobre momente ne bismo mogli biti tako jaki i nastaviti i dan danas da radimo svoj posao. A i obučili smo na stotine mladih lekara i sestara i kad sve ovo prođe imaćemo divne kolege i saradnike.
ARMIJA MLADIH LJUDI
Gordana Dragošev ističe i da će pandemiju najviše da pamti po zdravstvenim radnicima i njihovoj borbi:
- Ta mlada lica koja nemaju životno iskustvo da mogu da se nose s bolom, ljudskom patnjom i smrću. Ali opet imaju tu radost života da se sa svime time nose, i ona ne prestaje. Kada sve ovo prođe, jednog dana, želeću da pamtim tu armiju divnih mladih sestara i lekara koji su ušli kad je bilo najteže i koji nijednog trenutka nisu posustali. I imaju vedar duh, razgovaraju s pacijentima, i na neki svoj veseo način sve ovo iznesu. I to će nadjačati sve drugo.
Od 21. decembra 2020, od kada je otvorena ova bolnica, kroz nju je prošlo skoro pet i po hiljada pacijenata.
- Negde u oktobru ovde je bilo 460 pacijenata, ali 460 pacijenata koj su izuzetno teški. To su slike koje teško da ćemo videti svi mi za životnog i radnog veka. Od 20 pacijenasta u sobi, imate 17 njih na raznoj vrsti kiseonične potpore. Te scene vam se urežu u pamćenje - masovna borbu za kiseonik. Mnogo je teških životnih priča, teških za pacijente, ali i za nas same koji smo ne samo morali da radimo svoj posao, već da budemo i velika emotivna i ljudska podrška tim ljudima izolovanim od spoljašnjeg sveta i svojih porodica. Dovoljno je da nekome stisnete ruku, pokažete pesnicu u znak da je dobro iako znate da njegov stanje nije sjajno. Mnogo smo puta uzviknuli "Diši! Možeš ti to!" iako smo znali da da ga gubimo. Ali jednostavno, to je ljudsko - priča dr Cvetanović.
A najveća dobit ove države i ovog sistema, ističe doktor Cvetanović, su ljudi.
- Skupili smo se ovde sa svih strana. I posle godinu dana zaista sam ponosan na posao koji smo uradili, na sve dečije bolesti koje smo morali da preležimo, na edukaciju, na njihovo izrastanje, ne samo kao profesionalaca, nego kao i ljudi. Svi se nadamo da će se ovo završiti za nekoliko meseci, ali ono što ostaje posle nisu zidovi, nisu respiratori - ostaju ljudi koji će nosti ovu bolnicu u nekoj drugoj prenameni i nadam se u nekim boljim vemenima. Imaćemo sjajne profesionalce i sjajne ljude koj nisu ustuknuli u ovom teškim vremenima već su bili u prvim redovima borbe.
Kurir.rs/J.S.Spasić
NE PROPUSTITE
