Bezbednost jedne države zavisi u najvećoj meri od informacija o planovima koje prave njeni neprijatelji, a pouzdanost tih informacija od kvaliteta njenih obaveštajnih službi.
Toma Đurin, bivši pukovnik Vojno-obaveštajne agencije, otkrio je da mi trenutno nismo svesni prisustva inostranih špijuna i tvrdi da je njihov broj veći nego što mi mislimo.
- Ja mislim da mi potcenjujemo i broj, prisustvo i aktivnosti strane agenture koja kod nas radi. Nemojte da gledate samo ambasadu kao neke od centara obaveštajnih službi, jer postoje dve vrste agenata. Postoji legalni rezident to neki diplomata koji ima neki diplomatski status i time je zaštićen, a druga su ilegalni koji oni vrbuju i rade za njih ili direktno preko ambasade ili na neki drugi način održavaju veze. Srbija je toga puna, mi imamo problem što sve naše susedne zemlje su sada članice NATO i one su iz nekadašnje Jugoslavije mogle vrlo lako da se nađu u Beogradu i odlično govore jezik, razumeju sve i prepoznaju prilike. Ta tehnička špijunaža je veoma razvijena kod nas, mi smo pre nekoliko godina imali aferu koja je zamrla. Nepoznat je broj i vrsta antena koja se nalaze po ovim telegrafskim stubovima mobilne telefonije i zgradama, nit se zna ko je vlasnik, niti da li je to antena za prisluškivanje - rekao je Đurin za Jutarnjim program na Kurir televiziji.
Uroš Babić, iz Centra za strateške analize, istakao je da nije nikakva novost da postoji toliki broj špijuna i tvrdi da se svi diplomatski odnosi zasnivaju na podacima koje obaveštajne jedinice prikupe.
- Na ovim prostorima, krenimo od onog minimalnog, svaka ambasada je obaveštajna jedinica. Obaveštajni rad je glavno oružije diplomatije. Svi multilateralni i bilateralni odnosi zasnivaju se na saznanjima koje prikupe obaveštajne jedinice na tim prostorima - istakao je Babić.
Bivši pukovnik Vojno-obaveštajne agencije naveo je vrste špijunaže koje postoje, a potom objasnio na koji način obaveštajci obrađuju informacije.
- Razlika između agenta i špijuna je ta što špijune streljamo, a agente razmenjujemo. Najinteresantnija je vojna špijunaža, postoji recimo politička špijunaža. Postoji ekonomska špijunaža, nuklearna, industrijaska, tehnološka špijunaža. Mi koji smo školovani obaveštajci nikad informaciju ne uzimamo iz prve ruke, nego je proveravamo iz više izvora, a potom mora i analitiku da prođe - rekao je Đurin.
Babić je istakao da se ne može reći koja država ima najjaču obaveštajnu službu.
- Mi ne možemo tvrditi koja svetska sila ima najjaču obaveštajnu službu. U principu svaka obaveštajna služba u svojoj državi ogleda se u principu, ako je država jaka ne može obaveštajna služba biti slaba.
Đurin je naglasio da se obaveštajne službe jako dugo prave.
- Oružane snage je jako lako napraviti. Vi možete za šest meseci da napravite kvalitetne oružane snage za neki rat, ali službu ne možete da napraviti za tako kratko vreme. Služba se pravi 40 godina. Već sad službe izučavaju mlade kadrove na fakultetima, ko je perspektivan, ko će kakvu političku karijeru imati i na kojim će dužnostima biti postavljen. Na njima se vrši taj takozvani operativni nastup, vezuju se za strane službe. Kada dođe odgovarajući momenat, oni mu ponude kretanje kroz vertikalu naše strukture vlasti. Onda ako smo mi dobri na kontraobaveštajnom planu onda mi pohvatamo sve te koji vertikalu drže već duže vreme, a to je ona vrsta agenture spavača koji čekaju novi zadatak na osnovu njihovih užih specijalnosti - rekao je Đurin.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
