Zahtev za vraćanje građanskih prava prvom čoveku Komesarske uprave za vreme nemačke okupacije Milanu Aćimoviću nalazi se među 93 predmeta rehabilitacije o kojima će odlučivati Viši sud u Beograd.
Zahtev su podnela dva Aćimovićeva naslednika, a očekuje se da sud ove godine zakaže ročište, objavile su Novosti.
Inače, prema Zakonu o povraćaju imovine i obeštećenju, zabranjuje se vraćanje imovine pripadnicima okupacionih snaga za vreme Drugog svetskog rata. Sprovedena rehabilitacija jeste uslov za restituciju, ali njen ishod ne mora da bude presudan i za Agenciju za restituciju nije obavezujući, predviđa zakon.
Istoričar Milan Koljanin, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže za Kurir da bi rehabilitacija Milana Aćimovića bila prvorazredni skandal i u pravnom i u istorijskom pogledu.
- Kolokvijalno govoreći, same sebe bismo smestili na poraženu stranu u velikom sukobu demokratije i antifašizma sa snagama fašizma i nacizma koje su ozbiljno radile i protiv vitalnih interesa našeg naroda - kaže Koljanin. Milan Aćimović je pre Drugog svetskog rata bio šef beogradske policije. Krajem 1938. postao je ministar unutrašnjih poslova u vladi Milana Stojadinovića. Bio je žestoki antikomunista, pronemački orijentisan. Na čelo Komesarske uprave postavljen je 12 dana po kapitulaciji, 1. maja 1941. godine, a na toj funkciji ostao je do formiranja vlade Milana Nedića, 29. avgusta.
Odluka: Sud rehabilitovao ustašu Holjca
Naslednici pripadnika ustaškog pokreta Petra Holjca tražili su od Agencije za restituciju povraćaj njegove imovine - kuću, plac i bunar u srcu Zemuna.
Prethodno, ovog ustašu je rehabilitovao Viši sud u Beogradu, uprkos dokumentu iz 1943. koji svedoči da je bio pripadnik Hrvatskog oslobodilačkog pokreta ustaša u taboru Zemun. Dokaz da se ponosio svojim članstvom u pokretu pokazuje fotografija smotre ustaša u Zemunu, u Glavnoj ulici, na kojoj se vidi da u prvom redu stoji upravo Petar Holjac. Iako je njegova porodica podnela zahtev za vraćanje imovine, Agencija za restituciju je to odbila.
U Nedićevoj vladi do novembra 1942. godine bio je ministar policije, a od samog početka okupacije sarađivao je sa četničkim pokretom Dragoljuba Draže Mihailovića. U vreme njegovog ministrovanja formiran je zlogasni logor Banjica, u kom je streljano blizu 4.000 ljudi. Posle smenjivanja s mesta "prvog policajca" bio je spona između Mihailovića i Nedića. Poginuo je na Zelengori u maju 1945. godine.
Kurir.rs/ A. K.
NE PROPUSTITE
