Heroinska zavisnost je pakao na zemlji, tako rehabilitovani zavisnici govore o bolesti sa kojom su se borili.
- Moja namera nije bila da prestanem da se drogiram. Hteo sam da se sklonim, da zaboravim i da mene zaborave. Bilo je dosta problema što se tiče policije, a da ne govorim o porodici i prijateljima koje više nisam ni imao jer je sve bilo porušeno - rekao je Nebojša Jovanović.
- Pre toga su me našli neki ljudi u Novom Sadu "mrtvog", valjda sam overio i srušio sam se dole. Odvezli su me na psihijatriju, a ubrzo sam došao u centar gde sam se u toku noći gubio i nisam mogao da razlikujem da li spavam ili sam budan. To je jedan strah koji ne može da se opiše - rekao je Igor Jovanović.
Fizičko i psihičko odvikavanje zavisnika od heroina je teško. Odbačeni i ostavljeni neretko razmišljaju o samoubistvu.
- Kako sam bio čist od droge shvatio sam da neke stvari nemaju isto značenje. Muzika koju sam voleo i ljudi sa kojima sam voleo da se družim, ništa više nije imalo smisla i život je prestao da gubi smisao za mene - rekao je Nebojša.
Za Igorov problem ni doktori nisu imali rešenje.
- Izgubljen. Nisam ni znao da li ću da živim ili sebi da oduzmem život. Na jedan način doktori su se trudili da mi pomognu onoliko koliko sam ja dozvoljavao. U jednom trenutku sam preko dve godine pio blokatore. Kada sam se vratio na heorin, pošto sam uglavnom to koristio ali koristio sam dosta toga, mislio sam da ću do kraja života piti blokatore - rekao je Igor.
- Ja kad sam bio u najgorem blatu, kada sam završio u zatvoru bez igde ikog, smatrao sam da meni nije potrebna pomoć. Mislio sam da je to samo jedan period koji će proći i ja ću nastaviti gde sam stao - rekao je Nebojša.
Onda se javila mogućnost, koja je Igoru i Nebojši ulila nadu.
- Kada sam došau centar, bio sam čist nekih 6 meseci, ali sam znao da to neće trajati. To je pritajna zver koja samo čeka. Primili su me ljudi uprkos mom lošem ponašanju i mom načinom govora i svemu onome što je išlo uz taj film ako mogu tako da kažem. Ali sam naišao na ljude koji su pričali istim jezikom i koji su znali žargon i znali su sve te fore, ali jednostavno nisu bili u tome - rekao je Nebojša.
U Reto centru zavisnici nailaze na odnos prema ljudima koji nisu navikli. Cilj rehabilitacije u Reto centru nije samo da osoba prestane da konzumira supstance, već jedna kompletna promena života i načina razmišljanja.
- Sam taj dolazak ovde je bio totalni haos. Ideš na jedno mesto gde znaš da nema droge i to je bilo jako teško - rekao je Igor.
- Prvi problem u vezi čoveka koji je zavisnik je da on prizna da je zavisnik. Jedini uslov da bi čovek došao u ovaj centar je da okrene broj i kaže meni treba pomoć. Ja ovde svedočim da je to ravno čudu - istakao je Nebojša.
U Reto centru ustajanje iz kreveta, obroci i poslovi se obavljaju po strogo utvrđenom rasporedu.
- Jednom takvom čoveku vrednosti su poremećene, život je u haosu. On nema uopšte obzira prema drugim ljudima, ni prema poslu. Nema uopšte posla niti radne navike. Ustvari ti kroz funkcionisanje pokušavaš ljudima da pomogneš da vide svoje stanje u kojem se nalaze i da im pokažeš pravi put - rekao je Igor.
Poslovi koje obavljaju su ključni za opstanak centra kroz koji su prošli već 2.000 zavisnika. Promena navika, disciplina i duhovnost su u potpunosti promenile bivše zavisnike.
- Ono što se desilo u nekom momentu je da ovu kuću, gde trenutno živim i gde se trenutno nalazim, počeo sam da smatram kao svoju kuću. Ono što danas vrednujem na ovom svetu nikad nisam mogao da shvatim. Bez gomilu stvari koje sam želeo da imam, od puno novca i dosta materijalnih stvari, legao sam u krevet, razmišljao i počeo da plačem. Jer sam danas zadovoljan sa onim što imam, da sam danas koristan i da znam kuda ide moj život. Plačeš od radosti - rekao je Igor.
Igor i Nebojša su nakon rehabilitacije ostali u Reto centru, tu žive, pomažu i svakodnevno svedoče o borbi koju su prošli.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
