Od početka pandemije koronavirusa poručivanje hrane postalo je veoma popularno.
Pojedine firme za dostavu hrane odlučile su da još više zarade, pa potrošači sve češće primećuju da, kada poručuju hranu preko aplikacija za dostavu, ona je u nekim slučajevima skuplja nego kada im je isporuči dostavljač iz restorana, kad odu sami po nju ili tamo jedu.
Usluga dostave košta, ali često to više nije simbolična suma kao nekada, ili pak besplatna ukoliko je u pitanju veći iznos.
Čitalac Kurira obratio se našem listu i rekao da je picu od 1.000 dinara platio 250 dinara više.
- Koristim poznatu aplikaciju za dostavu hrane i kliknuo sam na opciju da poručim picu, koja mi je sa prilozima izašla 1.000 dinara.
Dostava mi je, kada je momak doneo picu, naplaćena dodatnih 250 dinara, iako to nigde nije pisalo.
Bonusi za dostavljače
Naplaćuju loše vreme
Jedna od vodećih kompanija za dostavu u Srbiji, kada su loši vremenski uslovi (pljuskovi ili sneg), naplaćuje bonus od 75 dinara, koji ide dostavljačima hrane. Stručnjak iz NOPS Mladen Alfirović ranije je za Kurir rekao da ovo nije mimo zakona, pod uslovom da je potrošač o tome unapred informisan.
Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača Efektiva kaže da se potrošači često žale upravo na tu razliku u ceni. Ona se inače dešava, bilo da poručujete iz fast fudova, ali i regularnih restorana.
- Dešava se da je jedna cena hrane u restoranu, a druga kada se poruči preko dostavljača i čak bude veća. Tu potrošač plaća dostavu - navodi on.
Pitanje koje se tu postavlja jeste da li je u pitanju poslovna etika i ko je tu kriv, jer što bi se reklo - obrni-okreni sve se na kraju svali na teret potrošača.
Prema rečima Dejana Gavrilovića, prava potrošača nisu prekršena ako se potrošač sa svime unapred saglasi.
- Ukoliko potrošač preko aplikacije poručuje proizvod i saglasi se sa svim navedenim na aplikaciji, on je svesno prihvatio i dodatne troškove koji moraju biti napomenuti. Dakle, sve je na potrošaču. Princip - uzmi ili ostavi. On se potvrdom kupovine saglasio sa svim cenama i tu kršenja zakona nema - rekao je on za Kurir, i dodao da se verovatno može reći da je ovakvo ponašanje nemoralno, ali sada normalno, a da mnogi naplaćuju i dodatnu sumu ukoliko su vremenski uslovi loši.
Gavrilović objašnjava kada bi naplata dostave zapravo mogla da se tretira kao kršenje zakona:
- Ako prodavac ima jednu cenu na sajtu, a pri dostavi kupcu naplati drugi iznos, to je već kršenje zakona. Potrošač mora biti upoznat sa iznosom kupovine i ne sme biti obmanut. Važno je da krajnji potrošač uvek zna da ga štite Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o oglašavanju - zaključio je on.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
