Bankarski sektor Srbije, uključujući sve banke, pa i one čije su matične grupacije iz Ruske Federacije, visoko su likvidne i dobro kapitalizovane, pa građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svih štednih depozita, saoštila je Narodna banka Srbije za Kurir.
Iz NBS su dodali i da za sada ne vide mogućnost ispoljavanja direktnih efekata rusko-ukrajinske krize ni na poskupljenje kredita u Srbiji.
NE PROPUSTITE
- Naročito ne očekujemo da u kratkom roku može doći do povećanja kamatnih stopa na kredite po ovom osnovu. Banke čiji akcionari potiču iz Ruske Federacije imaju učešće u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije oko četirir odsto i osnovni izvor njihovog finansiranja su depoziti privrede i građana na domaćem tržištu, tako da u uslovima povećane konkurencije u bankarskom sektoru, ne treba očekivati da može doći do većeg rasta kamatnih stopa na kredite ni kod ovih banaka - naveli su oni i dodali da neprekidno i pažljivo prate i analiziraju situaciju u finansijskom sektoru.
Inače, u Srbiji trenutno posluju dve ruske banke. Do nedavno ih je bilo tri, ali je jedna od njih prodata prošle godine, iako je tada ostvarila najveći profit.
Ipak, sugrađani koji imaju račune u jednoj od dve ruske banke koje posluju u Srbiji u bojazni su šta će biti sa njihovim novcem koji su tamo stavili na štednju i sa kreditima koje su od njih podigli.
Razloga za strah barem za sada nema, kaže za Kurir ekonomista Aleksandar Stevanović.
- Sve dok Srbija ne uvodi sankcije neće biti problema, a to se može desiti jedino ako rat bas dugo potraje. Međutim, čak i tada bi konsekvenca bila da te banke ostanu odsečene od finansiranja iz Rusije, što ne znači nužno propast kćerki-banaka u Srbiji. Kako stvari stoje, Rusija je dugo radila na otpornosti na sankcije i verovatno pripremala rat i nije verovatno da će im bankarski sektor propasti - rekao je Stevanović za Kurir.
Podsetimo, Narodna banka Srbije takođe je u saopštenju navela da u slučaju produženog trajanje krize i promena u ekonomskim tokovima na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu ne može se isključiti mogućnost da Evropska centralna banka poveća restriktivnost svoje monetarne politike ranije nego što se očekivalo.
- Trenutno je o tome rano govoriti, jer se ne zna ni koliko će kriza u Ukrajini potrajati i kakvi će biti njeni ekonomski efekti. Domaća privreda i finansijski sistem su značajno otporniji u odnosu na neke prethodne krize, a kreditni rejting Srbije očuvan čak i tokom dve pandemijske godine, tako da ne treba očekivati veći rast kamatnih stopa, čak i ako bi Evropska centralna banka povećavala restriktivnost svoje monetarne politike.
Kurir.rs / S. T.
NE PROPUSTITE
