Početak ruske ofanzive povodom krize u Donbasu desio se u ranim jutarnjim satima 24. februara ove godine, kada su se oglasile sirene, a od tada je to glavna tema svih svetskih medija, pa i srpskih.
I dok se krv proliva na teritoriji cele te zemlje, Srbi pomno prate šta se tamo dešava, neki i u bojazni da će se desiti Treći svetski rat.
Ipak, ne prati naš narod samo aktuelne vesti iz zaraćenih područja. Građani čak žude i za tim da pročitaju poneko proročanstvo i eventualno "unapred vide" šta će se zapravo desiti, ili barem misle da se tako nešto može videti. Upravo su to glavne teme predanja Tarabića, Nostradamusa, Baba Vange i ostalih znanin i neznanih proroka koji najavljuju navodnu propast sveta i raznirazne kataklizme.
Psihološkinja Snežana Repac za Kurir kaže da je potreba za verovanjem krenula od same Biblije.
- I Biblija je proricala budućnost, pa je od davnina postavljena navika verovanja da postoji neki koridor sudbine i bića koja su to mogla da vide. To je u arhitipu naroda. Počelo je od Jevanđelja - rekla je ona i dodala da se posle trend verovanja nastavio sa Tarabićima, Nostradamusovim prorocanjima i drugim.
Objasnila je takođe i odakle nam potreba da verujemo u proročanstva.
- Mi kao narod imamo potrebu da verujemo i da imamo kontrolu nad životnim tokovima. Ljudi žele da drže kontrolu nad svojim životom, pa prizivaju pomoćno osoblje (proročanstva, astrologe) koji će im smanjiti tenziju neizvesnosti. Narodu to prija jer ima potrebu da zna kako sebi da olakša patnje, ali i da se oseća manje anskiozno. Svako želi da ima percepciju izvesnosti. Potreba je ljudi da veruju u predestinaciju nego da sami nešto učine, lakše im je da budu pasivni i čekaju šta će da se desi kao da gledaju neki film jer je ono što se dešava van dometa njihovog delovanja - kaže Repac.
Ona takođe dodaje da je sve jače sujeverje što je jača promena u svetu jer se ljudi sporo navikavaju na nova dešavanja, pa spas traže u starim arhaičnim ponašanjima.
Kurir.rs / S.T.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
