Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas počinju Veliki ili Časni (Vaskršnji) post, koji traje sve do Vaskrsa koji je ove godine 24. aprila.
Post za pravoslavnog hrišćanina je jedno od sredstava koja mu pomažu u izgrađivanju svog spasenja. Post kao uzdržavanje od izvesne vrste hrane na neko vreme postoji skoro i kod svih drugih religija, i u raznim oblicima, i to uglavnom kao izraz kajanja i tuge, kao sredstvo umilostivljenja, čišćenja i dolaska do višeg stepena duhovnog saznanja i uzrastanja. O postu se dosta govori i u Starom i u Novom zavetu, što jasno pokazuje da je post božanska ustanova i odredba.
Otuda sveta Crkva pravoslavna post smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni život svojih članova i kao moćno sredstvo za postizanje punog spasenja koje je Bog postavio pred svakog od nas kao krajnji cilj. Post je dakle, ne samo božanska naredba i odredba, nego i božanski način života.
Telesni post sam po sebi, niti je dovoljan niti mnogo koristi. Njega mora da prati duhovni post, pod kojim se podrazumeva uzdržavanje od svakog greha, s jedne strane, i činjenje dobrih dela, posebno dela milosrđa, s druge strane. Kad posti stomak od masnih i jakih jela, onda treba i um da posti od gordih, sujetnih i grešnih misli i srce od strasnih i pohotljivih želja, i jezik od ružnih reči i psovki, ruke od zlih dela i noge od krivih puta.
Telesni i duhovni post nije moguće deliti, kao što nije moguće telom biti slastoljubiv a dušom bogoljubiv. Po rečima Svetog Simeona Solunskog „Bog ne potrebuje hrane, post nas približava anđelima, koji ne jedu niti piju, post ukroćuje telo, da bi duša živela dok ugađanja telu ubija dušu. Postom se čistimo od strasti, koje se razvijaju ugađanjem telu". Prema tome, samo telesni i duhovni post ima veliku vrednost pred Bogom.
Udružen sa molitvom, post predstavlja „dva krila kojima se uznosimo na nebo". Post i molitva su dva najača sredstva u borbi protiv svakog greha.
Prvi podvig koji stoji pred čovekom jeste ispunjenje prve zapovesti Božje koju je Bog dao još našim praroditeljima u Raju: „Od drveta poznanja dobra i zla ne jedite", a to je ništa drugo do zapovest o postu. Tu zapovest Adam nije održao i isteran je iz Raja. U narušavanju zapovesti o postu je i prvi greh. Zato i prvi podvig čoveka kojim treba da isceli i ispravi prvi prestup jeste držanje posta.
To je Gospod pokazao primerom svojim četrdesetodnevnim postom u pustinji a zatim dao zapovest svojim sledbenicima rekavši:" Ovaj zli rod đavolski ničim se ne može isterati, osim molitvom i postom". Zato je u našem narodu najčešći greh u poslednje vreme nedržanje posta, a iz tog greha niču i mnogi drugi. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja.
Kurir.rs
Jednodnevni i višednevni postovi
Post može biti jednodnevni i višednevni. Jednodnevni post je svake srede i petka tokom cele godine, (sem takozvanih trapavih sedmica kada se post razrešava i u te dane). Jednodnevni postovi su i na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Preteče i Krstitelja (11. septembra po novom kalendaru), na Krstovdan (27. septembra) i Navečerje Bogojavljenja - Krstovdan (18. januara).
Višednevni postovi su oni koje je sveta Crkva ustanovila pred velike praznike i ima ih četiri: Sveti Veliki (Časni) ili Vaskršnji post, pred Vaskrs, koji traje sedam nedelja, Božićni post, pred Roždestvo Hristovo, koji traje šest nedelja, Gospojinski post, pred praznik Uspenja Presvete Bogorodice (28 avgusta), traje 15 dana i post Svetih apostola Petra i Pavla (12. jula), traje dve nedelje.
Po strogosti ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija: potpuno uzdržavanje od svake vrste jela i pića, čak i vode, kao prva tri dana Časnog posta (trimirje) i Veliki petak. Druga kategorija je takozvano suhojedenije, kada je dozvoljeno uzimanje hleba i vode jedanput dnevno, i to posle tri sata popodne.
Sledi uzimanje hrane spremane samo na vodi, kod nas poznat kao strogi post pred pričešće. Četvrta kategorija je uzimanje jela spremanog na ulju, dva puta dnevno, dok je najblaži način posta ishrana ribom.
NE PROPUSTITE
