Rusija i Ukrajina su divovi u proizvodnji žitarica kojih je sve manje, a cena eksplodira.
Ove dve zemlje proizvode 14 odsto pšenice u svetu i zajedno čine čak 29 odsto globalnog izvoza, kao i 53 odsto izvoza ulja i semenki suncokreta.
Prekidi u snabdevanju žitaricama uticaće na kupce na Bliskom istoku, u Africi i Turskoj.
Liban kupuje najveći deo pšenice ili od Rusije ili od Ukrajine, baš kao i Egipat i Turska.
Nakon 26 dana ratnog stanja na područiju Ukrajine trgovački putevi su prekinuti, infrastruktura uništena i svi preostali proizvodni kapaciteti mogli bi da budu usmereni na ratnu privredu.
Kako će rat uticati na globalnu privredu? Da li može da dovede do recesije? Da li prekid snabedevanja žitaricama može da izazove nove ratne sukobe Kako rat u Ukrajini utiče na tržište Srbije?
Na sva ova pitanja, odgovor su dali u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji Miladin Kovačević ekonomista i direktor Republičkog zavoda za statistiku i Žarko Malinović, Privredna komora Srbije
- Da kažemo odmah, kome je nejasno da su Ukrajina i Rusija prvi izvoznici to je pitanje elementarne informisanosti. Znali smo ovo na samom početku ratne kampanje da će ovo imati za posledicu. Tu je i kukuruz koji je najvažniji za pravljenje stočne hrane. Ono što smo imali pre krize je rast cene hrane i primarnih poljoprivrednih stvari. Taj rast cena koji se odigrao pre je posledica svetske tražnje, a tu je glavni element Kina. Kina je pre dve godine ušla u jednu drugačiju strategiju koja znači preusmeravanje dela investitija i povećanje standarda u zemlji, mogli su akumulaciju da stvore koja je bila osnova investiranja u zemlji. Prateći statističke podatke, može se viditi koliko raste potrošnja svinjskog mesa u Kini. Tako da, rast je već bio prisutan i jedan od uzročnika povećanja potrošačkih cena generalno. Imali smo inflaciju u SAD, u Evropi, kod nas i evo sada imamo ukrajinsku krizu. Već nas je dovelo u ubrzan rast cena, nemogućnost da se odgovori, već imamo problem sa nedostatkom hleba - rekao je voditeljki Jeleni Pejović ekonomista Kovačević.
- Mi generalno imamo problem sa gladi, ne samo zbog ove krize. Solidarnost između kontinenata je prilično mala i ovakve krize ogole te probleme. Pre dve i po godine mogli smo da čitamo prognoze koje su potpuno drugačije od ovoga danas što nam se dešava. Činjenica je da mi danas imamo blokadu jednog značajnog dela tržišta. Nemoguće je preko noći preorijentisati proizvodnju. To ne može da se uradi zbog dugoročnih ugovora, da sada deo zemljišta gde smo sadili maline preorijentišemo i sadimo pšenicu nije moguće. Troškovi logistike su takođe povećani. Ono što jeste globalni problem je što se ne vodi računa o dobrobiti naroda i ekonomskim interesima. Mi sada imamo tržišta sa kojih bi mogli da dogovorimo sadnju pšenice, ali kako to logistički organizovati? Nije moguće to u Evropi preorganizovati - kaže Malinović.
Kurir.rs/M.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
