Novo otkriće pokazuje da čestice plastike mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima. Tragovi mikroplastike prvi put su otkriveni u ljudskoj krvi, a naučnici su pronašli sitne čestice kod skoro 80 odsto testiranih uzoraka.
Otkriće pokazuje da čestice mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima, a uticaj na zdravlje je još nepoznat, RTS prenosi Gardijan.
Istraživači su zabrinuti jer mikroplastika uzrokuje oštećenje ljudskih ćelija u laboratoriji, a već je poznato da čestice koje zagađuju vazduh, ulaze u telo i izazivaju milione preranih smrti godišnje.
Ogromne količine plastičnog otpada se bacaju u životnu sredinu, a mikroplastika sada kontaminira čitavu planetu, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana. Poznato je da ljudi već konzumiraju razne sitne čestice otpada hranom i vodom, kao i da ih udišu, a pronađene su u izmetu beba i odraslih.
Naučnici su analizirali uzorke krvi od 22 anonimna davalaca. Svi su zdrave i odrasle osobe. Plastične čestice nađene su kod 17 ispitanika.
Polovina uzoraka je sadržala PET plastiku, koja se obično koristi u proizvodnji flaša, dok je trećina sadržala polistiren, koji se koristi za pakovanje hrane i drugih proizvoda. Četvrtina uzoraka krvi sadržala je polietilen od kojeg se prave plastične kese.
- Naša studija je prvi pokazatelj da u našoj krvi imamo čestice polimera - to je revolucionarni rezultat - rekao je profesor Dik Vethak, ekotoksikolog na amsterdamskom univerzitetu Vrije u Holandiji.
- Ali moramo da proširimo istraživanje i povećamo veličinu uzoraka, broj procenjenih polimera itd. Dalja istraživanja brojnih grupa su već u toku - rekao je on i dodao:
- Svakako je razumno biti zabrinut. Čestice su tu i prenose se po celom telu.
Prethodni istraživački rad, naveo je, pokazao da je količina mikroplastike 10 puta veća u fecesu beba u poređenju sa odraslima i da bebe hranjene iz plastičnih flaša, gutaju milione mikroplastičnih čestica dnevno.
- Takođe, generalno znamo da su bebe i mala deca ranjiviji na izlaganje hemikalijama i česticama. To me mnogo brine - istakao je.
Novo istraživanje je objavljeno u časopisu Environment International i prilagodilo je postojeće tehnike za otkrivanje i analizu čestica malih dimenzija od 0,0007 milimetara.
Profesor Vethak je priznao da se količina i vrsta plastike značajno razlikuju između uzoraka krvi.
- Ali ovo je pionirska studija - rekao je, naglasivši da sada je potrebno uložiti više rada na ovoj problematici.
Naveo je da razlike u količini iz uzoraka mogu da zavise i od kratkoročnog izlaganja osobe (pre uzimanja uzoraka krvi) česticama iz plastičnog posuđa ili maski za lice.
- Veliko pitanje je šta se dešava u našem telu. Da li se čestice zadržavaju u telu? Da li se transportuju do određenih organa, kao što je prolaz kroz krvno-moždanu barijeru, i da li su ovi nivoi dovoljno visoki da izazovu bolest? Hitno moramo da finansiramo dalja istraživanja kako bismo mogli da saznamo - upozorava profesor Vethak.
Novo istraživanje je finansirala Holandska nacionalna organizacija za istraživanje i razvoj zdravlja i Common Seas - preduzeće koje radi na smanjenju zagadenja plastikom.
- Proizvodnja plastike će se udvostručiti do 2040. godine. Imamo pravo da znamo šta sva ta plastika radi našim telima - rekla je Džo Rojl, osnivač dobrotvorne organizacije Common Seas.
Common Seas, zajedno sa više od 80 nevladinih organizacija, naučnika i poslanika, traže od vlade Velike Britanije da izdvoji 15 miliona funti za istraživanje uticaja plastike na ljudsko zdravlje.
Evropska unija već finansira istraživanja o uticaju mikroplastike na fetuse i bebe, kao i na imuni sistem.
Nedavno istraživanje je pokazalo da se mikroplastika može zakačiti za spoljne membrane crvenih krvnih zrnaca i ograničiti njihovu sposobnost da transportuju kiseonik. Čestice su pronađene i u placentama trudnica, a kod ženki pacova brzo prolaze kroz pluća u srca, mozak i druge organe fetusa.
Koautor istraživackog rada o mikroplastici, profesor Vethak, procenjivao je i je potencijalni rizik od raka i zaključio:
- Detaljnije istraživanje o tome kako mikro - i nano-plastika utiču na strukture i procese ljudskog tela, i to da li, i kako mogu transformisati ćelije i indukuju karcinogenezu, hitno je potrebno, posebno u svetlu eksponencijalnog povećanja proizvodnje plastike. Problem je svakim danom sve hitniji.
Kurir.rs/RTS/Gardijan
NE PROPUSTITE
