Sa 12.000 hektara pod ribnjacima Srbija je spala na 4.000 hektara i uvozi više od 75 odsto ribe. Proizvodnja je smanjena, a pandemija je potpuno devastirala ribarstvo.
- Cena više uopšte nije važan faktor jer ribu nema ko da proizvede. Zbog nestašice gradani živog šarana kupuju na beogradskim pijacama po nezamislivim cenama od 650 dinara po kilogramu, i to ko se snade pa eventualno pronade u nekoj ribarnici. Generalno vlada velika nestašica i nema ribe iz toplovodne akvakulture poput šarana, tolstolobika, amura - kaže za Biznis.rs predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka „Kapetanski rit" Krum Anastasov.
On ističe da je danas zaparloženo 150.000 hektara površina koje mogu da budu ribnjaci, a od 12.000 koliko smo imali, uspeli smo da ugasimo još 8.000 hektara.
- Na kraju dolazimo u situaciju da u Srbiji postoji nekoliko ribnjaka koji su izdržali do sada, kao što je Kapetanski rit, dok ribnjak poput Ečke više ne funkcioniše, Bečej je na kolenima, ogroman ribnjak Jedinstvo Apatin više ne funkcioniše, Kneževac, kao ni Baranda ni Bač.
Anastasov naglašava da su ribnjaci u Srbiji su u fazi gašenja i ako neko nešto ne preduzme jedna grana stočarstva, koja je u istorijskom smislu bila važna na ovim prostorima, potpuno će nestati.
- I dok je naš šaran i naša riba po svim parametrima jedna od najkvalitetnijih u Evropi, mi smo kao nacija osuđeni da budemo broj jedan na listi kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa, a potrošnja ribe po glavi stanovnika i dalje je minimalna, oko pet kilograma!
Kurir.rs/Biznis.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
