IMUNOTERAPIJA MOŽE DA IZLEČI LJUDE S METASTAZAMA! Onkolog Lazar Popović: Nekima koji bi umrli za šest meseci produžava život
Društvo -
Imunološka terapija, najsavremenija koja postoji, može da izleči ljude s metastazama! Uvek smo govorili da je metastatska maligna bolest neizlečiva, ali danas nam izgleda da kod jednog dela pacijenata može da se izleči. S metastatskim melanomom pacijenti su se do samo pre nekoliko godina lečili hemioterapijom, a preživljavali svega do šest meseci, a danas 40 do 50 odsto njih živi duže od pet godina zahvaljujući imunoterapiji. Verovatno ćemo moći da izlečimo i određeni procenat pacijenata s karcinomom pluća s metastazama, a ako imunoterapiju damo u prvoj liniji, i neke pacijente s metastatskim rakom bubrega - kaže u intervjuu za Kurir onkolog prof. dr Lazar Popović, načelnik Odeljenja za onkohematologiju Instituta za onkologiju Vojvodine iz Sremske Kamenice, koji se najviše bavi urološkim karcinomima, rakom dojke i limfomima.
Šta Srbija ima od imunoterapije i za koje vrste raka?
- Na pozitivnoj listi RFZO imamo za jednu podvrstu za metastatski rak pluća i za metastatski melanom. Srednje preživljavanje s karcinomom pluća, koji je lečen hemioterapijom, bilo je oko godinu dana, a sa imunoterapijom oko 30% pacijenata ima petogodišnje preživljavanje. Određen broj pacijenta, kad inicijalno počne da reaguje na imunoterapiju, doživi relaps, povratak bolesti, a to znači da ćemo ih potencijalno izlečiti. I skoro polovina pacijenata s metastatskim melanomom, koji se ranije lečio hemioterapijom, a oboleli su umirali za šest meseci, danas će imati višegodišnje preživljavanje uz imunoterapiju. U maju, kad stignu svi inovativni lekovi s najnovije liste, dobićemo imunoterapiju u drugoj liniji karcinoma bubrega, a značajno bi bilo da je imamo u prvoj. Sada u prvoj liniji, dakle kao prvu terapiju, dajemo ciljanu, biološku terapiju, a potom ćemo imunološku. Realno, još uvek, mnogo nam lekova fali za imunoterapiju. Još je nemamo za karcinom mokraćne bešike, a ona je, konačno, napravila pomak u ovoj izuzetno agresivnoj bolesti, ali ni za trostruko negativni karcinom dojke i za još neke indikacije za rak pluća i druge maligne bolesti.
foto: Jelena S. Spasić
Kliničke studije su značajna prečica za dobijanje bar nekih imunoterapija iz inostranstva za malobrojne pacijente?
- Najbolji primer koliko je značajno da imamo ogroman broj kliničkih studija u Srbiji vidi se na jednom našem pacijentu s rakom mokraćne bešike koji je imao metastaze na plućima i jetri. Bio je i u dosta teško opštem stanju, ni mesec dana života nije imao po prognozama, pa je bilo pitanje možemo li uopšte da ga uključimo u kliničku studiju. Ipak smo se odlučili i srećom da jesmo, jer je odreagovao na taj inovativni lek koji u stvari još nije ni registrovan. I više od tri godine nigde nema metastaze. Kliničke studije su win-win situacija za sve. Država praktično dobija novac od sponzora tih istraživanja, dobija ga institucija, istraživački timovi mogu biti prepoznati u svetu, a o benefitu za pacijenta da i ne govorimo - može da dobije inovativnu terapiju pre nego što uopšte bude i registrovana i bude na pozitivnoj listi.
BAR 100 NJIH U STARTU IMA METASTAZE
Koliko je u Srbiji pacijenata s rakom mokraćne bešike?
- Rak mokraćne bešike, to jest urotelijalni karcinom je osmi ili dveti kod muškaraca po učestalosti, a sedam do devet muškaraca naspram jedne žene ga dobije. U Srbiji je oko 1.000 novootkrivenih pacijenata godišnje, a 10-15% njih u startu ima četvrti stadijum, s metastazama. Svaki drugi urotelijalni karcinom će u nekom momentu razviti metastaze, obično unutar godinu do dve od same cistektomije, vađenja mokraćne bešike. Imunoterapiju bi moglo da primi oko 100 pacijenata godišnje i to bi im sigurno produžilo život.
Koliko pacijenata prođe kroz vaše kliničke studije?
- Nažalost, to je samo 10% pacijenata na mom odseku, a što je još gore, to je daleko iznad mnogih drugih centara.
Imunoterapija je po vama kao vakcina?
- Najviše bih je uporedio s vakcinom jer poenta imunoterapije nije da lekom uništite tumor, nego da naterate imuni sistem da pronalazi tumorske ćelije i da ih uništava. I nakon toga dugo može da prepoznaje tumor i zato su rezultati imunoterapije dugoročni.
Šta je konkretno imunoterapija?
- Naš imuni sistem uništava maligne ćelije svaki dan, jer se stalno pojavljuje poneka. Ali u jednom momentu desi se greška, promaši malignu operaciju i nastane tumor. Policajac u ovoj priči je T-limfocit, to jest T-ćelija, čiji je zadatak da nađe maligne ćelije i uništi ih, a normalne neće dirati, jer nisu kriminalci u organizmu. Međutim, maligna ćelija se zamaskira i naš policajac ne može da je prepozna, pa dajemo imunoterapiju, kojom blokiramo tu sekvencu koja maskira malignu ćeliju i razotkrijemo je. Vrlo jednostavno, ali je trebalo godina i godina istraživanja, i pre manje od 10 godina uvedena je imunoterapija u svetu. I ona nema onu toksičnost koju ima hemioterapija.
Ali i ona ima neželjene reakcije?
- Treba kontrolisati funkciju štitne žlezde, na nju može da utiče. Vrlo, vrlo retka je i upala creva ili pluća, ali sve je to zanemarljivo u odnosu na ono što karcinom radi.
Nažalost, ne reaguju svi na imunoterapuju?
- Postoje pacijenti koji ne reaguju, pa onda ide kombinacija različitih lekova, da li bioloških, citostatika, da li dve ili tri imunoterapije...
foto: Shutterstock
RAK DOJKE - BILOŠKA TERAPIJA S KOJOM BOLEST MOŽE BITI HRONIČNA
Iako je karcinom dojke bio vodeći rak kod žena u Srbiji, sada je drugi najčešći, posle raka pluća?
- U svetu je karcinom dojke kod žena na prvom mestu, ali ne zbog mnogo većeg broja slučajeva, nego zbog manje raka pluća u razvijenim zemljama zahvaljujući manjem broju pušača i efikasnijoj kontroli pušenja. Kod nas je na drugom mestu sa oko 5.000 novodijagnostikovanih slučajeva svake godine. Među njima je 400 do 500 tripl negativnih. To su žene koje imaju 35, 40, 45 godina. I tu bi nam imunoterapija mnogo značila, ona je u procesu registracije u Evropi, ali bismo voleli da ne čekamo više godina, nego da idemo u korak sa EU i da je vrlo brzo dobijemo.
Za rak dojke imamo ciljanu, biološku terapiju.
- Imamo za Her 2 pozitivan karcinom dojke, koji je kod 15% obolelih žena, i koji je vrlo agresivan. Najčešći je hormon receptor zavisan karcinom dojke, kod 70-75% pacijentkinja s karcinomom dojke, i u maju nam stiže najsavremenija biološka terapija za ovaj metastatski rak.
I šta će ona konkretno značiti za te pacijentkinje?
- Kod ovog tipa raka dojke ne možemo puno pričati o izlečenju, ali možemo o tome da tu bolest, koja se nekad vrlo brzo završavala smrtnim ishodom, pravimo hroničnom, kao što je recimo dijabetes, koji nećemo izlečiti, već lekovima kontrolisati.
