Ljudi su u prethodne dve godine gotovo svakodnevno bili u strahu, uznemireni, pod strepnjom i stresom. U nadi da će rešiti trenutni problem ili makar ublažiti, mnogi su posezali i za lekovima za smirenje.
Naime, Institut za farmakologiju Medicinskog fakulteta koji prati potrošnju lekova na nivou cele Srbije, ustanovio je da je potrošnja anksiolitika, sedativa i hipnotika, odnosno lekovi za terapiju nesanice, značajno porasla tokom pandemijskog perioda.
Prof. dr Janko Samardžić iz Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta rekao je da je nešto više je bilo 2020, prve pandemijske godine, zatim 2021. godine malo manje, ali u proseku, porast iznosi oko 25 odsto.
- To je problematično s apekta što smo mi i pre pandemije imali izuzetno visoke indekse potrošnje i upotrebe ovih lekova, tako da nas tih dodatnih 25 posto dovodi u jednu zabrinjavajuću situaciju - kazao je prof. dr Samardžić.
Osobe ženskog pola više uzimaju lekove za smirenje. Kako se ide ka starijoj populaciji tako se povećava potrošnja ovih lekova, iako za stariju populaciju ovi lekovi uopšte nisu preporučljivi i ne bi trebalo da ih koriste, napominje farmakolog.
- Jer u toj populaciji imate visok stepen traumatizma, padova, preloma i u pojedinim zemljama je gotovo i zabranjeno da se u starijem životnom dobu primenjuju. Kada su mlađi u pitanju, i tu postoji problem, ali tu je uglavnom problem zloupotrebe, što je potpuno druga tema.
Lečimo posledicu a ne uzrok
U odnosu na okruženje, potrošnja lekova za smirenje je slična, ali čitav ovaj region, u odnosu na ostale evropske zemlje, posebno zemlje severne Evrope, ima dva do tri puta veću potrošnju ovih lekova.
- Međutim, antidepresivi pokazuju značajno drugačiji trend. Antidepresivi se dvostruko manje koriste kod nas u odnosu na zemlje Evropske unije. Tako da imamo jedan disbalans koji može lepo da se tumači.
- Lekovi za smirenje neće rešiti vaše probleme
- Ne uzimajte ih na svoju ruku
- Konsultujte lekara
Ono što se može izvući kao zaključak je da je to indirektni pokazatelj mentalnog zdavlja. To znači da mi lečimo posledicu, simptom, što je anksioznost i anksiozni poremećaj, stanje unutrašnje uznemirenosti i teskobe, a u suštini ne lečimo uzrok, naveo je prof. dr Samardžić.
Posledice su različite u zavisnosti od našeg uzrasta, navika i opšteg zdravlja. Stanovništo starije dobi ima učestalost povreda zbog poremećaja koordinacije pokreta, posebno u kućnim uslovima.
Kod mlađih osoba javlja se problem zloupotrebe, kombinovanja sa alkoholom, što može da ima fatalni ishod. Sa druge strane, ti lekovi utiču i na proces učenja i pamćenja.
Poseban problem predstavlja zavisnost i intolerancija na ovu vrstu lekova. To je začarani krug iz koga se jako teško izlazi kada su lekovi za smirenje u pitanju, naglašava profesor.
Odmažu ako ih uzimamo na svoju ruku To su izuzetno dobri lekovi ukoliko ih pravilno koristimo.
- Problem je taj što lekari daju ove lekove za jasnu indikaciju, određeni vremenski period. Dalje, nekontrolisano uzimanje, praktično dovodi i do maskiranja problema, i do prolongiranja tegoba, i do neželjenih efekata - napominje prof. dr Samardžić i zaključuje:
- U svakom slučaju, ovi lekovi su dobri dok mi uzimamo lek. Problem nastaje kada lek počne da uzima čoveka. Onda samo ulazimo u začarani krug i prolongiramo problem, jer nijedan lek neće rešiti problem, već samo može da nam pomogne da se suočimo i da ga lakše prebrodimo, ali neće sam lek rešiti problem.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
