Stanojki Jablanović sa Zlatibora te 2015, kada joj je otkriven rak pluća s metastazama, doktori su davali dva meseca života. Žena, koja je spala na 30 kg i bila otpisana, sedam godina kasnije živi život punim plućima! Glavu joj je spasla jedna stvar - biološka terapija, ali ona će uvek prvo pomenuti prof. dr Davorina Radosavljevića.
- Nikakve simptome nisam imala osim zamaranja, unučicu od godinu i po dana nisam mogla da podignem. U "Čigoti" mi 1. aprila 2015. nalaze čak sedam litara vode u plućnoj maramici, koju mi vade u Užicu, pa na VMA radim bronhoskopiju. Doktor mi kaže da je tumor na plućima, ne diže glavu, samo mi pruži papir. Imam šta i da vidim - već 4. stadijum raka, metastaze otišle i na limfne žlezde ispod pazuha. Velim ja njemu: "Evo jedna čokoladica da se zasladite", a on podiže glavu, gleda me kao da sam luda. Vratim se na Zlatibor, puna kuća, svi kukaju, a ja ništa: "Idemo dalje." Ćerki lekar u Užicu kaže da imam dva meseca najviše. Ali nijednom nisam zaplakala! Samo sam znala da neću da umrem, nisam se predavala - priča Stanojka za Kurir, koja sada ima 70 godina.
RAĐENA JOJ JE I OVA METODA NAMENJENA PALIJATIVNIM PACIJENTIMA
Stanojka navodi i da joj je na VMA 2017. rađena tzv. pleurodeza, tj. da joj je zalepljenja plućna maramica za pluća da se ne stvarala voda. Pleurodeza je zapravo palijativna metoda lečenja malignih izliva, dakle za umiruće pacijente, i zasniva se na slepljivanju tzv. parijetalnog i visceralnog lista plućne maramice tako da više ne postoji prostor u koji bi se nakupljao maligni izliv. Iako je očigledno smatrana palijativnim pacijentom, Stanojka je pobedila sve loše prognoze!
Krenula je, kako i procedura nalaže, s hemioterapijama, ali na četvrtom ciklusu je posustala.
- Nisam mogla da izdržim, imala sam 30 kilograma, na noge nisam mogla, non-stop s pumpicom. Bukvalno sam dotakla dno. Pošto sam već prešla na Institut za onkologiju, testiraju me i vide da mogu da primim tada najnoviju i preskupu biološku terapiju. I bolest je stagnirala, a ja sam svakog meseca išla na Institut na dan, da vide kakva je situacija, pa mi daju 30 tableta za naredni mesec. I sve je bilo podnošljivo do 2018, kada su se pojavile metastaze na dva rebra - priča Stanojka.
I kad je opet izgledalo da je kraj, nije se predavala, a ni prof. dr Davorin Radosavljević, načelnik Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju u Beogradu, koji ubeđuje konzilijum da je testiraju na drugi biološki lek. I njega je mogla da primi!
MEDIJANA (SREDNJE PREŽIVLJAVANJE) S METASTATSKIM RAKOM PLUĆA
hemioterapija 8-12 meseci
biološka terapija 24-38 meseci
imunoterapija 26 meseci
- hemioterapija - 33% pacijenata ima jednogodišnje preživljavanje
- imunoterapija - 33% pacijenata ima petogodišnje preživljavanje, a za biološku nema takvih studija
- Čim je počela terapija, vratio se kalcijum u rebra, bolest je regresirala, i evo, još sam živa, ali isključivo zahvaljujući doktoru Radosavljeviću, koji se toliko trudio oko mene - veli Stanojka i dodaje:
- Živim život! Normalno! Evo, punih sedam godina je od otkrića raka i metastaza. Unuka je već drugi razred, uživam s njom. Jednom u tri meseca radim skener u Užicu, a doktor mi uvek kaže: "Što su mi poslali zdravu ženu da je zračim?!" Imam te metastaze na 10-15 mesta na celom desnom plućnom krilu, ali sve miruje. Svakog meseca na Institutu preuzmem 30 tableta. I od korone sam uspela da se sačuvam.
A prof. dr Davorin Radosavljević za Kurir objašnjava da je Stanojka živi primer kako je danas moguće da pacijent s metastazama živi godinama, a sve zahvaljujući savremenoj terapiji.
KAKO FUNKCIONIŠE IMUNOTERAPIJA I NJENI NEŽELJENI EFEKTI
- T-ćelije, tj. T-limfociti, koji su najvažniji u odbrani i od infekcije i od tumora, "sprijatelje se" s malignim ćelijama umesto da od njih naprave neprijatelje. Imunoterapija su antitela koja se vežu na ova mesta na tumorskoj ćeliji i onemoguće da se tumorska ćelija "sprijatelji" s limfocitima. To je tzv. mehanizam programirane ćelijske smrti, a lekovi, inhibitori ovog mehanizma, daju se kao jedna infuzija na tri nedelje - objašnjava prof. Radosavljević i dodaje da su teže neželjene reakcije imunoterapije autoimune u tri-pet odsto slučajeva, da su najčešći poremećaji štitnjače, a u dva-tri odsto slučajeva upale pluća, debelog creva ili jetre.
- Izvanredno je reagovala na biološku terapiju, tri godine ju je dobijala, kad je bolest napredovala, testirali smo je na drugi biomarker, pa je dobila i drugi biološki lek, i evo, živi i dalje. A sve vreme ima metastaze - kaže za Kurir prof. Radosavljević i dodaje da Srbija ima i još jednu vrstu lečenja za metastatski rak pluća, koja je još savremenija - imunološku.
SAVREMENA TERAPIJA ZA METASTATSKI RAK PLUĆA U SRBIJI
2 biološka leka
1 imunološki lek
oko 150 pacijenata godišnje primi biološku terapiju
oko 300 pacijenta godišnje dobije imunoterapiju
Šta su zapravo ove dve terapije? Za biološku, odnosno tzv. ciljanu terapiju, gde imamo dva leka za rak pluća i oba su odgovarala Stanojki, važni su tzv. drajveri.
- Drajveri su receptori na malignim ćelijama, koji su pokretači procesa njihove proliferacije i rasta. A biološka terapija su lekovi koji ciljaju baš te drajvere i blokiraju ih. Oko 150 pacijenata, koliko ispunjava uslove, godišnje lečimo ciljanom terapijom - kaže prof. Radosavljević i dodaje da, nažalost, više od 30% pacijenata s rakom pluća nema te drajvere, već tvrdokorne mutacije, za koje se tek sad sintetišu lekovi.
RAZVOJ TERAPIJA U SVETU
100 godina primenjuje se radioterapija (zračenje)
70 godina primenjuje se hemioterapija
20 godina primenjuje se biološka
manje od 10 godina primenjuje se imunoterapija
Odgovor na biološku terapiju je čak 60 do 70 odsto, što je za onkologiju više nego odlično.
- Ali problem je što je taj odgovor konačan posle 12 ili 18 meseci. A imunoterapija daje manji odgovor, oko 40 odsto, što je isto dobro, ali on traje jako dugo. Imali smo pacijenta starije dobi, u lošijem opštem stanju, koji je dobio imunoterapiju. I imao je znatnu toksičnost, retko opisivanu, upalu sluznice usana i usne duplje najvećeg stepena. Morali smo posle tri-četiri meseca da prekinemo imunoterapiju, a ona se, inače, daje do dve godine. Bilo je to pre godinu i po, i još je bez znakova progresije bolesti, iako se ne leči - objašnjava prof. Radosavljević i dodaje da je za godinu i nešto, otkad imamo imunoterapiju za rak pluća, nju primilo oko 350 pacijenata.
U svetu, navodi prof. Radosavljević, nema jasnih preporuka šta posle dve godine te terapije, pa kod nas pacijenti koji dugo primaju imunoterapiju dobijaju veću dozu leka, ali na šest nedelja, umesto na tri nedelje.
RAK PLUĆA U BROJKAMA
- 2.000.000 incidenca raka pluća u svetu (incidenca je broj novootkrivenih slučajeva svake godine)
- 6.500 incidenca raka pluća u Srbiji prema podacima "Batuta", tj. ono što lekari prijave
- 4.600 novih histopatološki dokazanih karcinoma pluća u Srbiji u 2018. prema "Batutu" (znači neko je možda mislio da je rak pluća, a bila je metastaza ili su neki umrli sa sumnjom na rak, a nije se stiglo da se ispita, a šifrirano je kao rak pluća...)
- preko 4.000 mortalitet (preminulih godišnje)
- 50-60% slučajeva raka pluća dijagnostikuje se u stadijumu četiri - metastatskom
- oko 50% onih koji su u stadijumu četiri jesu u takvom opštem stanju da mogu da prime biološku ili imunoterapiju, a onda ide testiranje da li mogu i sam lek koji se dobija o trošku RFZO
- između 150 i 250 evra košta jedan test
MALIGNE BOLESTI U SRBIJI
- oko 40.000 je pretpostavka da je inidenca (broj novoregistrovanih slučajeva godišnje), mada neki misle i da je 50.000 i 60.000 ako bi se dobro dijagnostikovalo
- 100.000 do 120.000 je pretpostavka da je prevalenca (broj ljudi koji žive s karcinomom)
- oko 20.000 je mortalitet (broj umrlih godišnje)
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
