BEOGRAD - Crnjak!U trenutku kada više od 12 dana gore šume širom zemlje, dok se još procenjuje celokupna šteta izazvana sušom, izgleda da se katastrofalna situacija u Srbiji i dalje produbljuje. Naime, postoje opravdane sumnje da bi u narednom periodu moglo doći i do pojave poplava i klizišta.Milica Katić, direktor Balkanološkog instituta za procenu i upravljanje rizicima, kaže za Kurir da zbog konfiguracije terena moramo biti spremni na pojavu bujičnih poplava.- U našem regionu postoji trend bujičnih poplava zbog specifične mreže reka i kanala. S druge strane, niski požar je zahvatio stabla i korenje drveća, pa nema šta da drži zemlju. Postoji i bojazan od klizišta, jer se kao posledica takvih požara javlja erozija zemljišta - objasnila je ona i naglasila da je, po nekim preliminarnim procenama, ugrožen čitav ekološki sistem zemlje.Kako kaže, procene štete se očekuju tek po gašenju požara koji još bukte na Tari, u Leskovcu, Prokuplju i Kremnima. Posle toga se radi analiza stanja šuma i priprema plana za njenu revitalizaciju, kada će se ustanoviti i sve ekonomske i ekološke posledice u zemlji.- Za pošumljavanje šuma, po trenutnim procenama, treba izdvojiti najmanje 20 miliona evra. Ova suša je, prema rečima stručnjaka, najveća u proteklih 50 godina, tako da je evidentno da će štete u privredi biti ogromne. Imamo potencijalne posledice u vidu rasta cena hrane i smanjenog izvoza poljoprivrednih proizvoda. Postoji i mogućnost da se, usled niskog vodostaja reka i akumulacija, region na jesen i zimu suoči sa ozbiljnim problemima u redovnom snabdevanju električnom energijom, a to bi dovelo do rasta cene struje na regionalnom i međunarodnom tržištu - rekla je Katićeva.
Uzrok ljudska greškaKako je objasnila Milica Katić, ovo što nam se dešava jeste posledica civilizacijskih nesreća, odnosno katastrofa koje su izazvane ljudskom greškom.- To su tehničko-tehnološke katastrofe, jer je naš problem to što više pažnje i novca usmeravamo na sanaciju štete nego na preventivu - naglasila je ona.
