Na testovima iz srpskog jezika i matematike, koji su rađeni na probi državne mature, sudeći po nezvaničnim rezultatima, niko od maturanata u Srbiji nije osvojio maksimalan broj poena.
Konačni rezultati još nisu poznati, ali prema onome što su rekli direktori škola i nastavnici koji su ispravljali testove, maksimum od 36 bodova iz matematike i 30 iz srpskog jezika - bio je nedostižan cilj. Najbolje rezultate iz oba predmeta ostvarili su đaci Matematičke gimnazije u Beogradu, u kojoj je maksimum osvojenih poena iz matematike bio 35, dok su neki učenici imali po 34, 33 i 32. Iz srpskog jezika đaci ove škole od maksimalnih 30 osvojili su 28 bodova. U ovoj gimnaziji 70 odsto učenika kao izborni predmet uzelo je fiziku, a od maksimalnih 48 bodova jedan učenik osvojio je 47, a više njih između 40 i 47 poena.
- Lično bih volela da su rezultati još bolji, ali ja sam stroga i zahtevna. Uverena sam da će na zvaničnoj državnoj maturi motivacija biti mnogo veća, a rezultat bolji - kaže za Novosti direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić.
Istovremeno, u Gimnaziji u Čačku, u najelitnijem odeljenju, samo je jedna učenica stigla do 24 poena iz srpskog jezika. Najmanji broj osvojenih bodova je 11.
- U našem odeljenju su najbolji đaci koji se spremaju za upis na prestižne fakultete, ali znanje koje su pokazali nije na zadovoljavajućem nivou - kaže nam Aleksandra Mišić, profesorka srpskog jezika. - Upoređivali smo ocene sa polugodišta i zaključili da su deca koja su imala četvorku iz srpskog na polugodištu test uradila za trojku.
Profesorka Mišić kao jedan od razloga za slabiji rezultat vidi u nedostatku motiva, jer od probnog testa đacima ništa ne zavisi, ali smatra da je i onlajn nastava jedan od krivaca.
- Mi smo se baš mučili sa časovima na daljinu. Ja sam im "Anu Karenjinu" predavala onlajn, to nije imalo ikavog smisla. Ima dece koja najveći deo gradiva upamte na času i to su odlični đaci, a na onlajn nastavi to nije moguće - kaže ova profesorka.
S druge strane, njena koleginica Sanja Perovanović, koja predaje srpski jezik u čačanskoj Medicinskoj školi, zadovoljna je rezultatima.
- Maksimalan broj poena u našoj školi je 22 i to je veoma dobro, s obzirom na to da je reč o stručnoj školi. Mi imamo pet smerova i na svim je bilo đaka sa po 22 poena, a najmanji broj bodova bio je pet i to su imala samo dva učenika.
U Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu, maksimalan broj bodova iz matematike je 13.
- Zadaci su bili nešto teži. To je gradivo koje su učili tokom celog školovanja - kaže direktor Mile Saković.
On, međutim, ističe da je pokazano bolje znanje iz četiri stručna predmeta - statistika, osnovi ekonomije, poslovna ekonomija i računovodstvo - pa je 70 odsto dece osvojilo dvocifren broj poena.
- Ova generacija je dve godine časove slušala na daljinu i to će se odraziti na njihovo školovanje do kraja fakulteta - smatra Saković, uz napomenu da se nisu spremali za test jer nisu imali motiv.
Nisu razumeli zahteve u tekstu
Svi sagovornici ukazuju da su deci najteže padali zadaci koje je trebalo čitati, bilo da je reč o tekstualnim zadacima iz matematike ili tekstovima iz srpskog jezika i književnosti. Ističu da su većinu takavih zadataka učenici preskakali ili jedva jedanput čitali, ali i tada ih, uglavnom, nisu razumeli.
(Kurir.rs/Novosti)
NE PROPUSTITE
