Islamolog prof. dr Darko Tanasković smatra da je poruka teroriste na grobu patrijarha Irineja u Hramu Svetog Save čin fanatika, i poremećene osobe, ali ističe da se s takvima nikada ne zna i da se niko nikada ne može do kraja zaštiti od nekonstrolisanih postupaka i mogućeg napada. Zato država treba da obezbedi povećan stepen bezbednosti u Hramu i sličnim mestima.
U knjizi žalosti na grobu patrijarha Irineja, koji je u kripti Hrama Svetog Save, kako je potvrdio za Kurir vladika Stefan Šarić, starešina Hrama, u januaru 2021. našli su na grčkom, arapskom i engleskom ispisanu nerazumljivu poruku s mnogo datuma. Policija je, kako je vladika Stefan naveo za Kurir, drugi, treći dan uhapsila muškarca koji je tvrdio da je islamista, a inače je Grk i on je deportovan iz Srbije.
- Očigledno je reč o aktu jedne fanatizovane i poremećene osobe. Takvih postupaka ima mnogo i nisu svi povezani s islamizmom, mada je ovde svakako reč o nekome ko ima neprijateljski odnos i prema pravoslavlju i prema Srbiji. Tome ne bi trebalo pridavati preterani značaj, ali to su i akti od kojih se nikada nikakvim bezbednosnim merama ne možeš do kraja odbraniti. Ne znači da ovakve osobe nisu potencijalna opasnost, da nisu spremne da izvrše terorističke akte i pogotovu ako bi se uključile u islamističku organizaciju, a nekad je samo dovoljno da sebe smatraju pripadnikom neke takve organizacije - kaže za Kurir prof. Tanasković i dodaje da je na pomenutom listu pretnje uglavnom pisano na grčkom jeziku, kao i da bi mu trebalo vremena da sve prouči i analizira, ali je ubeđen da su naši stručnjaci sve to dobro analizirali, kao i da navedeni datumi sigurno imaju neko značenje za osobu koja ih je napisala.
Prof. Tanasković navodi da "službe bezbednosti koje se bave ovom problematikom, bar kod nas, ispoljavaju visok stepen efikasnosti i na vreme utvrđuju postojanje takvih ličnosti ili posle ovakvog akta brzo otkrivaju počinioce".
- Službe nekih zemalja, poput Francuske, Nemačke, Velike Britanije u mnogim situacijama uočile su potencijalne teroriste, a iako su obavljale razgovore s njima i držale ih pod kontrolom i na spisku bezbednosno interesantnih osoba, puštali su ih, a kasnije se ispostavljalo da su i oni izvršavali terorističke akte. Posle masakra u Bataklanu u Parizu, kao i terorističkog napada na Šarli Ebdo, takođe u Parizu, i još u nekim situacija službe su morale da priznaju da su neke od tih terorista imale u krugu osoba koje su bezbednosno zanimljive. I tu treba raditi. Ovakve bezbednosne provere treba vršiti iako se nije moguće do kraja odbraniti od nekontrolisanih postupaka, tim pre što je i iz SPC potvrđeno da su i grob patrijarha i neka druga mesta otvoreni za posetioce. A što je opet i razumljivo zbog uloge crkve u narodu - objašnjava prof. Tanasković.
Vladika Stefan je za Kurir naveo da je posle ovog slučaja Hram angažovao privatno obezbeđenje, ali nam je rekao i da u ovu svetinju može da stane i 5.000 ljudi tokom službe. Pitanje treba li vernici da strepe, posebno kada su veliki praznici, a Hram krcat.
- Smatram da je tako velike manifestacije država do sada svakako obezbeđivala i da će ih obezbeđivati. Ali, određeni vid povećanog stepena bezbednosti na takvih mestima, vidljiv ili nevidljiv, svakako je preporučljiv - zaključuje prof. Tanasković.
Kurir.rs/J.S.S.
NE PROPUSTITE
