Pošto mnoge zemlje smanjuju obim testiranja, sve manje smo svesni obrazaca prenosa i evolucije bolesti. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poziva sve zemlje da nastave s nadzornim aktivnostima. Oko 60 odsto svetskog stanovništva je primilo obe primarne doze vakcine, ali je taj broj u zemljama s niskim dohotkom svega 13 odsto. Smanjenje ove razlike i dalje je od ključnog značaja za završetak pandemije kao globalne zdravstvene krize, kaže u intervjuu za Kurir Tarik Jašarević, portparol SZO.
Da li se svet previše opustio kada je reč o pandemiji koronavirusa? Pandemija još nije završena, virus cirkuliše, još uvek je nemali broj novozaraženih...
- Na osnovu naših dosadašnjih saznanja, najverovatniji scenario je da će virus nastaviti da evoluira, ali da će se ozbiljnost bolesti koju izaziva s vremenom smanjivati usled rasta imuniteta putem vakcinacije ili zaražavanja. Do periodičnih skokova broja novozaraženih i preminulih može da dođe kako imunitet slabi, zbog čega bi bila potrebna periodična dodatna vakcinacija najugroženijih delova populacije. U najboljem slučaju, pojavljivale bi se manje ozbiljne varijante, pa tako ne bi bile neophodne dodatne doze vakcine, niti nove formulacije. U najgorem slučaju, pojavila bi se opasnija i veoma lako prenosiva varijanta. Zaštita koju je stanovništvo steklo protiv teških oblika bolesti i smrti, bilo putem prethodne vakcinacije ili putem zaražavanja, brzo bi nestala pred ovom novom pretnjom. Rešavanje ovakve situacije bi podrazumevalo značajne izmene sadašnjih vakcina i neometano dostavljanje vakcina onima koje teški oblici bolesti najviše ugrožavaju.
Šta da rade zemlje sada?
- Države moraju da ulože u sledećih pet osnovnih komponenti. Prvo, nadzor, laboratorije i prikupljanje podataka o javnom zdravlju; drugo - vakcinacija, mere javnog zdravlja i šire društvene mere, kao i uključivanje društvenih zajednica; treće - obezbeđivanje kliničke nege za obolele od kovida 19, kao i stabilni zdravstveni sistemi; četvrto - istraživanje i razvoj, kao i ravnopravan pristup instrumentima i materijalima; peto - koordinacija, jer rešavanje krize prelazi iz režima vanrednog stanja u upravljanje dugoročnom respiratornom bolešću.
Kina se ponovo zatvara u pojedinim delovima zemlje, čak i Severna Koreja, koja je navodno dve godine odolevala virusu, sada prijavljuje velike brojeve zaraženih... Šta se iz ovoga može naslutiti?
- Svaka zemlja će morati da prilagodi svoje rešenje stanju na sopstvenom terenu. Sve zemlje se suočavaju sa drugačijom situacijom u pandemiji, već u zavisnosti od različitih faktora, uključujući intenzitet cirkulacije SARS-Cov-2, nivo imuniteta stanovništva, kapaciteta za rešavanje krize, kao i brzine u prilagođavanju mera. Ne postoji univerzalno rešenje. Države moraju da svoj odgovor prilagode stanju na terenu i specifičnostima situacije s kojom se suočavaju tokom pandemije. Od početka pandemije koronavirusa, SZO pruža savete i uputstva državama da bi im pomogla u pripremljenosti na kovid 19 i u odgovoru na krizu.
Da li savetujete četvrtu dozu vakcine protiv korone?
- Vakcine koje SZO trenutno preporučuje pružaju dobru zaštitu od teških oblika bolesti i smrtnog ishoda. SZO preporučuje dve primarne doze i buster dozu za sve visoko prioritetne grupe, i uključivanje grupa nižeg prioriteta kada se dostigne visok procenat vakcinacije u grupama sa visokim prioritetom. Broj neophodnih doza varira u zavisnosti od same vakcine. Trenutno, SZO preporučuje proširenu primarnu seriju (tj. treću dozu) kao i buster dozu (tj. četvrtu dozu) za osobe sa umerenim ili ozbiljnim imunokompromitujućim bolestima, i to za sve vakcine protiv kovida 19. Homologne (ista vakcinalna osnova) i heterologne (različita vakcinalna osnova) mogu se koristiti kao takve buster doze. Trenutno ima vrlo malo dokaza da su dodatne buster doze vakcina protiv koronavirusa potrebne za sve grupe stanovništva, kao i koliko bi bile efikasne. U maju 2022. godine podaci o dodatnim buster dozama postoje samo za mRNK vakcine, ali ne i za druge vakcinalne platforme. SZO trenutno razmatra dokaznu građu o dodatnim buster dozama kako nova građa pristiže, te će uskoro objaviti privremenu izjavu u kojoj će se osvrnuti na najnovija saznanja o ovoj temi. Globalni prioritet je obezbeđivanje potpune zaštite za najprioritetnije grupe u svim državama, i to pomoću dve primarne doze i buster doze vakcine, nakon čega bi se, kako se uvećavaju kapaciteti za nabavku i napreduju programi vakcinacije, prešlo na grupe s nižim prioritetom. Raširena upotreba višestrukih buster doza u malom broju zemalja neće dovesti do kraja pandemije.
Da li se sada sa sigurnošću zna gde koronavirus ostavlja dugoročne posledice?
- Kod nekih pacijenata kojima je dijagnostikovan kovid 19 razvije se postkovid, sa brojnim dugoročnim simptomima, uključujući između ostalog i zamor, kratak dah i kognitivnu disfunkciju, npr. mentalnu dezorijentisanost. Ovo stanje se naziva postkovid, ali se koristi i izraz dugoročni kovid. Simptomi mogu uključiti novi nalet bolesti, koji nastupa nakon inicijalnog oporavka od akutne epizode kovida 19, ili ostati prisutni od inicijalnog razbolevanja. Takođe, mogu da variraju ili da se ponovo pojave tokom vremena. Pošto je ovo nova bolest, još uvek ne znamo koji procenat pacijenata ima ove dugoročne efekte, ali objavljeni izveštaju sugerišu da 10-20 odsto pacijenata sa kovidom 19 imaju dugoročne simptome koji traju nedeljama ili mesecima nakon akutne infekcije virusom SARS-CoV-2. SZO preporučuje da pacijenti sa kovidom 19 (i oni kod kojih je virus potvrđen i oni kod kojih postoji sumnja) imaju mogućnost praćenja njihovog zdravstvenog stanja ako imaju uporne, nove ili promenljive simptome. SZO sarađuje sa istraživačima da bi se odgovorilo na neodložnu potrebu pojednostavljenja i unapređenja efikasnosti prikupljanja podataka i izveštavanja o stanju postkovida. Projekat pod nazivom "Najznačajniji ishodi postkovid stanja" pratiće ove pacijente da bi se utvrdilo koje ključne ishode treba meriti kod pacijenata da bi se samo stanje razumelo. Projekat će se kasnije fokusirati na to kako meriti ove ishode.
Iako je najveći deo sveta ukinuo antikovid mere, možete li ipak dati neki praktičan savet kada je reč o letovanjima - kako se ponašati, da li se ipak pridržavati nekih mera?
- SZO preporučuje da se svi koji su pozitivni na kovid 19 samoizoluju da bi sprečili prenošenje virusa drugima. Bilo kakva izmena perioda izolacije mora da pronađe ravnotežu između rizika i koristi po javno zdravlje sa jedne strane, i društvenog i ekonomskog efekta, sa druge. Ove izmene treba odmeriti prema okruženju - npr. mere zdravstvenih ustanova ili ustanova za dugoročnu negu će možda morati da se razlikuju od mera usmerenih na širu javnost. Mere izmena perioda izolacije moraju da budu fleksibilne i da se prilagođavaju epidemiološkom kontekstu koji se stalno menja. Iako je negde imunitet stanovništva visok usled vakcinacije i prethodnog zaražavanja, ostaju nepoznanice vezane za trajanje imuniteta i rizike ponovnog zaražavanja. Znamo da osobe sa imunitetom stečenim vakcinacijom ili prethodnim zaražavanjem ipak mogu da se inficiraju ovim virusom i razbole - naročito kad je u pitanju omikron varijanta - iako je verovatnoća da će imati teži oblik bolesti ili umreti mnogo niža. Čak i ako ne obole od težeg oblika bolesti, te osobe ipak mogu da dobiju postkovid, a u pitanju je stanje sa teškim posledicama o kojem još uvek učimo.
Šta možete reći o o novom i zasad neobjašnjivom obliku akutnog hepatitisa kod dece? Ima li mesta velikom strahu? Koliko su tačne teorije da je povezan sa kovidom?
- SZO prati izveštaje o dečjem hepatitisu nepoznatog uzročnika. Slučajevi ove bolesti su i dalje relativno retki. SZO i nacionalni eksperti razmatraju niz mogućih objašnjenja, uključujući infektivno i neinfektivno poreklo. Roditelji mogu da preduzmu osnovne mere opreza da bi zaštitili svoju decu od čestih zaraznih bolesti pridržavanjem dobre higijenske prakse i redovnim pranjem ruku. Roditelji treba da zatraže savet lekara ako dete ima ozbiljne ili uporne simptome povraćanja, dijareje ili bola u stomaku, ili se pojavi žutica (žutilo očiju i bleda stolica). Na osnovu trenutno raspoloživih informacija, nema indicija da postoji veza s vakcinom protiv kovida 19 virusa jer velika većina obolele dece nije primila tu vakcinu. Kovid 19 - i to prethodna kao i trenutna infekcija - jedna je od glavnih hipoteza koju smo uzeli u razmatranje. SZO poziva države članice da lociraju, istraže i prijave slične slučajeve.
(B. K.)
