DAN KADA SE TITO TRESAO OD STRAHA: Hitler naredio napad, partizani maršala junački branili, a evo ko mu je uperio pištolj u glavu!

Mnogi sa setom se danas prisete Dana mladosti koji se obeležavao svakog 25. maja u onoj velikoj Jugoslaviji kao rođendan Josipa Broza Tita. Organizovani su sletovi na stadionu JNA uz predaju štafete maršalu u svečanoj loži. I tako je bilo do 1979. godine. Već naredne, najveći sin naših naroda i narodnosti nije bio živ. Uz slogan "I posle Tita Tito" sve do 1988. davano je veštačko disanje kako ovom prazniku tako i samoj zemlji. Idućeg proleća Dan mladosti nije više postojao. Dve godine kasnije usledio je krvavi raspad zemlje koja se prostirala od Vardara pa do Triglava, i od Đerdapa pa do Jadrana.

Da Titu odaju počast dolazili su danas ljudi u Kuću cveća, gde je sahranjen, nosili su zastave sa zvezdom petkrokaom, majice sa njegovim likom, pričali su s nostalgijom o tim prošlim vremenima.

Taj 25. maj zabeležen je kao zvaničan datum Brozovog rođena i obeležavan je kao takav i tokom rata iako je on, opet prema zvaničnoj biografiji, rođen 7. maja. Neki kažu da je datum odabran jer je on u svojim lažnim dokumentima kao ilegalac imao zabeležene razne datume, pa je greškom posle ustanovljen ovaj a da se, eto, on nikada nije pobunio.

MOGLO DA PROMENI BUDUĆNOST

Međutim, 25. maj je i spomen na događaj iz 1944. koji je mogao da promeni celi tok borbe za oslobođenje od nacista i fašista u Drugom svetskom ratu. Dve su verzije kako se to moglo destiti.

Zvanična (to se uvek mora naglasiti), koju smo učili svojevremeno u školi, jeste da su se Nemci namerili da ga uhvate tokom operacije "Reselšprung", odnosno "Konjićev skok", poznatijom u narodu kao Desant na Drvar, a da su osujećeni hrabrošću mladih proletera, komandanata i samog Broza. Da su uspeli u tome, pitanje je kakva bi bila dalja sudbina jedinica NOVJ i da li bi zaista one dočekale crvenoarmejce i proterale neprijatelja. I ako bi se održale, pitanje je da li bi na izborima po okončanju rata narod ubedljivo dao poverenje KPJ i da li bi zemlja išla u pravcu koji nam je dobro poznat.

Druga verzija je ona o kojoj se nije pričalo i koja se skrivala dugo od javnosti - Tito se toliko uplašio tog dana da je sam hteo da se preda i da su mu drugovi uperili pištolj u glavu i... Al krenimo od priča iz udžbenika.

Desant na Drvar je okarakterisan kao poslednji pokušaj Nemaca da maršala ubiju ili zarobe. Akciju je, kako navodi Antifašistički vijesnik lično inicirao Adolf Hitler, koji je sredinom 1943. u svojoj Vučjoj jazbini naredio komandantu Druge armije general-pukovniku Lotaru Rendulicu da utvrdi gde se nalazi Glavni partizanski štab i da ga uništi. Tada je Hitler smatrao da će zapadni saveznici iskrcati baš na Jadranskoj obali.

MUNJEVITA AKCIJA

Pokušaj hvatanja Josipa Broza predstavljao je klasičnu primenu Blickriga. Bila je to munjevita akcija uz upotrebu ograničenih snaga u kojoj su osnovu sačinjavali pripadnici elitnog 500. SS padobranskog bataljona i 15. planinskog korpusa. Uključeno je i 2.000 elitnih vojnika divizije "Princ Eugen", a Luftvafe je stavio na raspolaganje oko stotinu borbenih i transportnih aviona i desantnih jedrilica.

U periodu od 21. do 25. maja 500. SS bataljon se u najvećoj tajnosti prebacio iz Kraljeva na aerodrome u Cerklju, Borongaju i Lučkom pored Zagreba, te u Zrenjanin i Banjaluku. Svaki vojnik je imao kod sebe Titovu fotografiju.

Uz to vreme uz Vrhovni štab su bili samo Prateći bataljon i 137 polaznika Oficirske škole. Rano ujutro 25. maja nemački avioni bombardovali Drvar uništavajući pretpostavljene najjače odbrambene punktove, pri čemu je ubijeno i mnogo civila.

Padobranci iz grupe "Panter" uspešno su se spustili u središte grada i nakon konsolidacije napali u pravcu pećine naknadno shvativši da su Tito i partizanski Vrhovni štab baš tamo po intenzitetu otpora. U pripremi plana imali pogrešnu informaciju da je Tito negde na Šobića glavici i tu su u prvi mah usmeri svoje najveće snage. Oko 9 sati Nemci su ovladali centrom grada, masakrirajući stanovništvo.

NEMAČKI KAŽNJENICI

Kad je situacija postala kritična, iz Šipovljana je u kontranapad krenulo 137 polaznika Oficirske škole. Borili su se fanatično, baš kao i Nemci, jer su pripadnici 500. SS bataljona "kupovali rehabilitaciju" s obzirom na to da se radilo o kažnjeničkom bataljonu.

Kad je u neravnopravnom odnosu snaga ipak prevagnula brojnija nemačka sila, iz pravca Kamenice i Trninić Brega pristigli su "do zuba naoružani" borci Treće ličke brigade iz sastava Šeste ličke proleterske divizije "Nikola Tesla". Došli su u zadnji čas.

Oko 10.30 zauzeli su sve dominantne visove oko Drvara te su Nemci morali odvojiti veći dio desantnih snaga za zaustavljanje napada, navodi se u tekstu Antifašističkog vijesnika, što je rezultiralo slabljenjem pritiska na pećinu pa je Vrhovni štab napustio užu zonu ratnog delovanja i preko sela Podovi došao do Potoka na železničkoj pruzi Drvar - Mliništa.

O OVOME SE NIJE PRIČALO

Ipak, postoji verzija koja stavlja senku isključivo na hrabrost Josipa Broza Tita. Aleksandar Leka Ranković iliti drug Marko, njegov najbliži saradnik do Brionskog plenuma, rekao je u jednom intervjuu: "U ratu je Tito više puta zapadao u velike depresije i bio demoralisan... Inače, on je brzo sagledavao situaciju, brzo donosio odluke, bio energičan u njihovom sprovođenju."

Jedna od tih kriza desila se i u maju 1944. godine. Šta se sve dešavalo u pećini u kojoj je Tito bio sa svojim komandantima iz Vrhovnog štaba nikada nije skroz razjašnjeno. Postoji nekoliko svedočenja...

Kada su Nemci shvatili da se Titovo sklonište nalazi u drvarskoj pećini, napad su usmerili u tom pravcu. Maršalu su saradnici predložili brzo povlačenje. Tito je, kažu, bio vidno uspaničen, malodušan. Pitao je da li su se padobranci spustili na brdo iznad pećine, a kada mu je rečeno da to niko ne zna, počeo je da viče: "Ne želim im pasti pravo u ruke!"

Svedoci su pričali da je još veći haos izazvala Titova sekretarica i ljubavnica Davorjanka Zdenka Paunović, koja je imala histerićne napade. Tito je nekoliko puta vadio pištolj ali nije imao snage da ubije svog psa Tigra koji je neprestano lajao. Hladnokrvan je bio Leka Ranković, koji je sa Sretenom Žujovićem i Arsom Jovanovićem napustio pećinu i organizovao odbranu.

STARA KUKAVICE

Kada je procenio situaciju Ranković je po kuriru poslao Sretenu Žujoviću poruku da se Tito mora povući na vrh brda, gde nema neprijateljskih jedinica, navele su svojevremeno u svom tekstu Novosti. Prema svedočenju Đure Meštrovića datom Vladimiru Dedijeru i sećanjima Slavke Ranković, koja je bila u u Vrhovnom štabu, Jože Pirjevec piše:

- Žujović se probio do pećine i kolibe. Našao je Tita u svečanoj uniformi i Zdenku u vojnoj. Očito ga je bila uverila da se preda Nemcima. Crni, kome je Tito već dugo išao na živce, nije postupio baš obzirno. Potegao je revolver i počeo vikati: "Šta to znači? Obukao si svečanu uniformu, ali znaj da im se živ nećeš predati. Izlazi, stara kukavice! Oćeš da se predaš Nemcima i kao komandant spaseš glavu, a upropastiš i izdaš našu borbu!" - piše Pirjevec:

Spas u zadnji čas Tita prebacili u Italiju, pa na Vis

Tito i njegova pratnja su spaseni, i na nagovor saveznika u noći 3. juna on je odletio ruskim avionom u Italiju s improviziranog uzletišta na Kupreškom polju.

Dva dana kasnije doplovio je na sigurni Vis koji je, među ostalima, štitio Balkan Air Force, saveznička jedinica zadužena za podršku partizanima u sklopu Mediteranskih vazdušnih snaga.

- Pretnjom ga je naterao da napusti sklonište, a istovremeno je toliko smirio Davorjanku da je pošla za njim. Strmom stazom koja je vodila u kolibu izlazak nije bio moguć, jer je bila pod neprestanom neprijateljskom paljbom. Žujović je tada predložio da probiju drveni pod kolibe i konopcem se spuste po koritu potoka koji je tekao kroz pećinu... Od padobranske svile su ispleli dovoljno debeo konopac po kome su se spustili približno petnaest metara u dubinu... a odatle su puzali uzbrdo.

Tri savezničke misije U Drvaru i Čerčilov sin

Vrhovni štab se u proleće 1944. godine sa Titom nalazio se u Drvaru. Bile su i tri savezničke vojne misije. U britanskoj se nalazio i Randolf, sin Vinstona Čerčila, u američkoj je bio i delegat generala Ajzenhauera Robert Kroford, dok se u sovjetskoj nalazio Staljinov predstavnik general Kornjejev. Atmosfera je bila gotovo idilična. Do Petrovca je saobraćao partizanski voz. Bila je to velika slobodna teritorija.

Randolf Čerčil je nakratko zarobljen prilikom nemačkog desanta na Drvar. Međutim, nemački vojnici nisu uspeli da otkriju njegov identitet, a ubrzo su ga oslobodili partizani. Potom je sa šefom britanske vojne misije i članovima Vrhovnog štaba prešao na ostrvo Vis.

Kada su izašli na plato iznad pećine, tamo ih je čekao Ranković.

- Tito je sa suzama u očima prišao Marku i zagrlio ga. Jedino je pitao šta je sa ruskom misijom - ispričala je Slavka Ranković.

Josip Broz je sve ovo zaboravio 22 godine kasnije na Brionima kada je smenjivao svog najvernijeg saradnika Aleksandra Leku Rankovića alijas druga Marka.

- Nosio je tamne naočare za sunce, nije smeo da me pogleda u oči - ostale su zabeležene Lekine reči.

Kurir.rs