Spomen obeležje pripadnicima vojske i policije koji su 1998. i 1999. godine poginuli u borbama sa albanskim teroristima i snagama NATO u zoni odgovornosti 549. motorizovane brigade, otkriven je 4. juna u leskovačkoj kasarni "Vojvoda Petar Bojović".
Ovaj monumentalni memorijal krasi legendarni ruski tenk T-55 koji je bio intezivno korišćen još u doba SFRJ, ali u ovom slučaju ne radi se o bilo kom tenku tog tipa, koji je dejstvovao i tokom sukoba na Kosovu i Metohiji.
Reč je o tenku T-55 broja 19079 koji je pogođen 11. avgusta 1998. godine tokom borbe protiv šiptarskih terorista kod sela Gramočelj, prema Glođanu.
U tenku na licu mesta gine kapetan Željko Martinović, komandir 3. čete oklopnog bataljona 549. motorizovane brigade, dok su ostali članovi posade ranjeni.
Ipak, vozač tenka, vojnik Stojan Stojković, uspeo je da izvuče tenk u zaklon, ukaže pomoć vojnicima i nakon toga, po pristizanju pojačanja, nastavi borbu sa drugim tenkom.
Prema rečima Stojkovićevih saboraca, tenk 19079 je pogodio tek četvrti projektil koji je uputio bivši kapetan JNA, terorista takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Nakon što je ovaj tenk izbačen iz stroja (kasnije je vraćen), Stojković je pola sata nakon ranjavana ušao u novi tenk i krenuo da čisti selo od terorista.
Vojnik Stojković, čija hrabrost ne sme nikada da se zaboravi, danas živi u Francuskoj, gde, kako kaže, ima svoju građevinsku firmu i planira da se jednog dana vrati u Srbiju, piše portal jugpress.com.
- Rođen sam u Uroševcu i teško mi je bilo da ostavim Kosovo, ali sad ispada da smo se uzalud borili i ginuli, ali smo imali veliku sreću što smo imali svog pastira Božidara Delića koji nas je čuvao kao da smo njegova deca. U našoj jedinici je bilo vojnika raznih nacionalnosti, religija, vera, ali niko nije na to gledao tada, a ni sada. Tu su bili Hrvati, Mađari, Bunjevci, i danas smo u kontaktu - rekao je nedavno Stojković prilikom otkrivanja spomenika u leskovačkoj kasarni.
O tenku koji je vozio i koji se sada nalazi na spomeniku kaže da ga je odavno sahranio.
- Ovaj tenk sam ja odavno sahranio. Bolje da sahranim ja njega, nego on mene. Mi smo tih dana bili često u mnogim lošim situacijama, a tog dana smo imali manje sreće i to je to. Žao mi je mog oficira, koji je svakog dana bio u istoj situaciji, ali tada nije imao sreće. Sećanja na rat mi se ne vraćaju često, zauzet sam nekim drugim stvarima. Uradili smo u tom trenutku najbolje i najviše što smo mogli i znali - priča ovaj srpski heroj.
Stojković je činjenicu da se spomenik podiže 23 godine kasnije prokometarisao rečima da mu to ne smeta.
- Urađeno je najbolje i najbrže što se moglo, čim je došlo vreme za ovakav dan. Bolje ikad nego nikad. Meni je drago što sam ovde, tugujem za poginulim drugovima, a svi ovi ostali neka što duže budu živi i zdravi - zaključuje vojnik Stojan Stojković.
(Kurir.rs/ Jugpress/ Facebook Čojstvo)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
