- Imaćemo zvanično i više od 20.000 novozaraženih na dan! A to znači realno i mnogo, mnogo više pozitivnih, jer se masa ljudi ne testira, masa je asimptomatskih ili onih koji samo dan malo pobole. I to je korak u dobrom smeru. Ovo je izlaz iz pandemije. Bez obzira na to što je ogroman broj pozitivnih, pa i među vakcinisanima, broj hospitalizovanih i umrlih je drastično manji nego ranije - kaže u intervjuu za Kurir virusolog dr sc. vet. med. Milanko Šekler iz Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo.
Sreća je naša da je virus oslabio?
- Francuska ima i 200.000 novozaraženih dnevno, Nemačka 160.000, Italija 150.000, ali broj hospitalizovanih i umrlih je šest, sedam, osam puta manji nego u prethodnim talasima. Virus i dalje mutira u smeru lakše prenosivosti i izbegavanja imunološkog odgovora, ali ne diže patogenost, ne diže smrtnost. Kod ljudi koji su se vakcinisali, koji su se prokužili simptomi će biti sve blaži i blaži. Adaptiramo se na koronu i ona na nas.
Znači li to da je BA.5 podvarijanta omikrona završni udarac?
- BA.5 je zapravo drugi korak u pravom smeru, a prvi je bio sama pojava omikrona. Kad se pojavio omikron, bilo je da je "frankenštajn od virusa", "56 mutacija", "61 mutacija", a ja kažem da je ovo korak u dobrom smeru - podaci iz Južne Afrike govore da je virus prenosiviji, ali manje patogen, manje smrtonosan, blaža je klinička slika. Ispitivanje u SAD pokazalo je da je prokuženost američke populacije 94,7%, ne ulazeći u to da li je to posledica vakcinacije ili obolevanja. Ali 94,7% ima antitela! Isto to se sada dešava u Srbiji.
Svi ćemo se prokužiti?
- Virus traži one koji nisu vakcinisani i nisu preboleli i sve će da ih nađe. I to će uporno raditi dok ne nađe sve. Ali oni koji neće da se vakcinišu rizikuju, moraju da se inficiraju nekoliko puta i ulaze u problem da sledeća infekcija može da bude mnogo teža. Mnogo je sigurnije kada primiš virus preko vakcine jer primaš tačno određenu količinu virusa, koja je izračunata i naučno ustanovljena, i dobiješ mnogo fleksibilniji, sigurniji i stabilniji imunitet nego od zaražavanja. Jer kad se zaraziš, to možeš da učiniš sa 500, 50.000 ili pola miliona virusnih čestica. Znači, nemaš dozu. A zavisi i kojim si se sojem inficirao, u kakvom si stanju tada bio - mnogo nepoznatih, dok kad se vakcinišeš, stvorio si nešto što se otprilike zna u kojim granicama će da ide i koliko da traje. A kada preležavaš, to ne znaš, može da se desi da neko u tri meseca oboli tri puta.
PROBOJ IMUNITETA
Dodatnu paniku izaziva to što BA.5 probija sve imunitete, ljudi se čak po dva puta zaražavaju ovom podvarijantom.
- Nije to ništa neobično. Ima ljudi koji su se više puta zaražavali i prvim, vuhanskim sojem. Više stvari utiču na to. Najpre individualne karakteristike, nemamo svi isti imunitet. To vam je, recimo, kao sa herpesom - 90% ljudi je njime zaraženo. Nekom nikad ne izađe groznica na usta, nekom jedanput godišnje, nekom jednom u pet godina, a neko svakih mesec dana ima ranu i ne može ništa da uradi. Isti je virus, ali se razlikuju imunitet i genotip svakog od nas jer svako od nas ima neke glavne komplekse histokompatibilnosti. Zvuči rogobatno, ali u suštini to je ono kako priroda određuje šta je naše, a šta tuđe. Sistem funkcioniše tako što imunitet prepoznaje sve što je moje, a sve što nije je tuđe, i to se napada.
Ali nije sve do nas?
- Nije, sve svrstavamo pod varijante Vuhan, alfa, delta, omikron, stelt omikron, omikron BA.4 ili BA.5, a u stvarnosti nije baš tako. Nema samo toliko virusa, nego se i BA.4 i BA.5 i dalje dele na druge osobine. Dobar primer je kad sam jednom Kinezu rekao: "Vi Kinezi ste mi svi isti, teško vas prepoznajem", na šta je on meni: "I vi belci ste meni svi isti." A ja belce. tj. Evropljane. vrlo lepo razlikujem. Tako je i ovde - BA.5 je kao organizam, kao ljudi. Imaju oni dva oka, dve ruke, noge, glavu, sve ali se to razlikuje. I onda može neko da oboli od BA.5 dva puta, ali se ovaj drugi BA.5 u nečemu razlikuje od onog prvog. To sve opet zavisi i od imuniteta. I treća stvar - BA.4 i BA.5 efikasnije izbegavaju prethodni imunitet na koronu. Ali u isto vreme i otežavaju stvaranje imunog odgovora, slabiji je imunitet jer su simptomi slabiji, infekcija je blaga. I zato ako udahne veću količinu virusa, a prethodnu bolest je imao maltene asimptomatsku, blagu, može ponovo da se zarazi. Znači, sledeći put se inficirao s više virusa i probio tu tanku zaštitu.
I ima li sada smisla još se vakcinisati i uvoditi petu dozu?
- Bez obzira na to što ove nove linije omikrona uspešnije probijaju postojeću zaštitu od vakcina, jasno je da vakcinisani i dalje obolevaju blaže i sa manje posledica. Uz to, naučno je dokazana smanjena efikasnosti antitela nastalih od vakcina i do 20 puta u odnosu na njihovu efikasnost za prvobitne sojeve, s početka epidemije (slično je i s antitelima posle preležane bolesti). Baš zato stariji, bolesni, gojazni, ali i svako drugi, treba maksimalno da poveća postojeću zaštitu. Iako je i do 20 puta manja efikasnost antitela nastalih vakcinacijom, jasno je da ako neko ima antitela na nivou od npr. 10.000 sa umanjenjem od 20 puta, ipak ima zaštitu od oko 500 antitela (10.000 : 20 = 500), za razliku od nekog ko je primio treću dozu pre godinu dana, stariji je i ima nivo antitela od recimo 200, pa umanjenje za njega znači nivo zaštite 10 antitela. Dakle, ništa. Naravno, ovo je uprošćeno objašnjenje, jer svako tri puta vakcinisan ima ćelije pamćenja (T-ćelije), koje za svega nekoliko dana organizuju produkciju antitela, čiji broj skače nekoliko desetina puta, pa sprečavaju teže posledice umnožavanja virusa u organizmu. Međutim, početni nizak nivo antitela ne sprečava infekciju, već drastično smanjuje posledice.
Ipak, vakcina i za omikron?
- Iz višedecenijskog iskustva vakcinisanja životinja protiv koronavirusa moram reći da postoji na stotine sojeva, ali samo desetak vrsta vakcina. Nisu pravljene za svaki soj, već samo za vrlo patogene, koji su izazivali teže simptome i veću smrtnost, pa je njihovom kombinacijom (po nekoliko različitih vakcina) dobijana zaštita za sve sojeve u različitom stepenu od 60 do 100 odsto. Smatram da je nepotrebno pritiskati varijantu virusa koji pokazuje blaže simptome, tj. omikron sa nekom novom vakcinom baš za taj soj, jer ga samim tim dodatno imunološki teramo da ponovo mutira u pravcu ponovnog probijanja i te zaštite. Bolje je praviti vakcine za sojeve koji izazivaju teže simptome i teže oblike bolesti, ako se ne daj bože pojave. Osim toga, nepotrebno je, a i tehnički nemoguće praviti vakcine za sve sojeve virusa non-stop. Dok napraviš vakcinu, registruješ i pustiš u upotrebu, taj soj je za nekoliko meseci već prokužio i prošao ceo svet. Kao, na primer, omikron linija prva - BA1. i onda imaš vakcinu koja više ne treba, a pojavi se neki novi soj, a ti moraš Jovo nanovo.
Kada će kraj?
- Kada svi budu imali kontakt s koronom, kao što smo svi imali kontakt sa gripom. Onda će da ostanu ugroženi samo stariji, kojima je imunitet slabiji i koji imaju hronične bolesti. I oni će da budu ugroženi od korone kao od gripa. A ostali se neće baviti time uopšte.
Pa kad će to da bude?
- Sve ide u tom pravcu. Korona sad sebe skraja kako da što manje nama pravi probleme i da ga ostavimo na miru i da može stalno pomalo nekoga da zaražava i da tinja u nama kao grip.
NEMA POBEDNIKA
Iznenađuju li vas ovoliko brojne mutacije korone?
- Ne čude me, korona funkcioniše po principima svake virusne bolesti. Podsećam vas da sam još u decembru 2020, kada su se pojavile vakcine, rekao da one neće rešiti problem, nisu čaroban štapić, znak su poraza. Koristićemo vakcine, ali će virus da mutira i stvara nove oblike. Tako da ćemo iz epidemije da izađemo kombinacijom vakcinacije i prokužavanja. Upravo to se i dešava ove dve godine. I borba između čoveka i koronavirusa nije borba sa nultim ishodom, gde je jedan pobednik, jedan gubitnik. Ovo je borba tokom koje dolazi do prilagođavanja i gde treba da se skroji odnos u kom će rezultati da odgovaraju i jednom i drugom. Mora da se napravi ravnoteža.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
