Žalfija je lek za sve! Upravo je ovo bila vodeća misao Jadranke Dimitrijević iz malenog sela Klek pokraj Zrenjanina kada je nakon dužeg perioda bez posla u razgovora sa svojom porodicom odlučila da pokrene sopstveni biznis. Znala je da su šanse za uspeh veće, ako se radi ono što se voli, a uz podršku najmilijih uspeh je zagarantovan. Podrška kompanije Mozzart bila je vetar u leđa da Jadranka u svojoj bašti zasadi polje žalfije i započne svoj preduzetnički put.
Danas je sigurno jedina koja se u svojoj okolini bavi proizvodnjom žalfije, koju je pokrenula uz finansijsku pomoć Mozzartovog konkursa za razvoj ženskog preduzetništva, uz podršku Ministarstva za rada, zapošljavanja boračka i socijalna pitanja i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
„Kada sam na nagovor ćerke odlučila da se prijavim na konkurs velika prednost je bila to što živimo na selu i imamo sve vreme ovog sveta na raspolaganju za rad pa je nekako bilo logično da naš budući posao bude vezan za zemlju. Ubrzo smo počele da se raspitujemo i shvatile da u okruženju nema nikoga ko se bavi uzgojem žalfije. Tako da smo shvatile da bi bili pioniri u ovom poslu. Ćerka je potom izučila kako se žalfija proizvodi, obzirom da je višegodišnja biljka jednom je posadiš, naredne godinu, dve su problematične oko uzgoja, dok kasnije samo brinemo oko košenja što nam je bila olakšavajuća okolnosti, jer nije nešto što mora stalno iz početka da se razvija, da se ponovo seje i obrađuje. Jednom se posadi i narednih deset godina smo mirni“ ističe Jadranka, koja je na početku svog biznisa po ceo dan provodila u bašti.
Početak uzgoja žalfije zahtevao je da trava stalno bude počupana, kako ne bi uništila mladu biljku. Dok je žalfija mlada košenja nema, pa je Jadranka morala sa svojih deset prstiju da čupa svaku travku koja bi nikla među lejama žalfije. Radni dan je u početku trajao od prvih izlaska sunca, do kasne večeri.
„ Znale su da prođu komšije i pohvale me kako mi je lepa trava, niko nije znao šta sam zapravo zasadila, a mene muka uhvati, onda sam se pravdala kako to nije trava već žalfija koja treba da nikne. Danas je već to drugačija situacija i žalfija svakim danom sve više i više napreduje“ dodaje Jadranka.
Na uzgoj žalfije u selu Klek, pre svega utiče čista sredina, nema prskanja hemikalija, niti dodatnih zagađivača. Dodaje i da je plasman žalfije isključivo vezan za farmaciju, pravljenje čajeva i prirodnih kozmetičkih preparata. Plan joj je da se uskoro poveže sa otkupljivačima, ali i da sebi nabavi sušaru kako bi unapredila svoj biznis.
„Da nije bilo sredstava sa konkursa ja ne bih mogla ni da otpočnem ovaj posao. To mi je bio vetar u leđa da nastavimo sa svim ovim, moja poruka je da svi pokušaju jer snovi se ostvaruju, ne postoji prepreka koja može da vas spreči, samo težite ka svom cilju “ zaključuje naša sagovornica.
Pored Jadranke, u velikoj konkurenciji, među više od sto veoma zanimljivih predloga, izdvojile su se: Jelena Mlađenović koja je otvorila pekaru na Ubu, Ivana Cvetković (proizvodnja piva u Nišu), Dragana Simić (proizvodnja narodne nošnje, Ćićevac), Miljana Mišić (održavanje higijene u poslovnim i stambenim objektima u Vranju, uz reciklažu plastične ambalaže), Nataša Janković, koja proizvodi ušivne etikete za tekstilnu industriju u Šapcu i Lana Kurteš koja se bavi proizvodnjom sveća.
(Promo)
