M.M. iz Valjeva tvrdi da je doživela akušersko nasilje tokom porođaja i navodi da nikada neće moći da zaboravi traume kroz koje je prošla.
Na početku ispovesti porodilja navodi da nije nalazila snage i hrabrosti da progovori o tome ranije jer je nakon porođaja pokušavala da nađe krivca u sebi, a stalno ju je obuzimao strah da je očekivala previše i da je razmažena.
- Moja priča počinje 12. jula kad sam saznala za trudnoću. Mojoj radosti nije bilo kraja kad sam ugledala dve crtice na testu. Bila je to dugo očekivana beba. Odmah sam uradila sve potrebne rezultate i jako srećna i ispunjena otišla u Dom zdravlja u Valjevu kako bih posetila svog ginekologa. Ne tako veseo doktor ultrazvuk mi je zakazao za nekoliko nedelja. Pogledao je rezultate i rekao da se strpim jer taj test "ne mora ništa da znači" iako je beta bila pozitivna. Kad je napokon došao dan tog ultrazvuka došla sam na zakazan pregled. Doktor mi se nerado obratio da "čuje otkucaje srca", ali na svako moje pitanje koje sam imala, s obzirom na to da mi je prva trudnoća, odgovarao je sa "da" i "ne" i zagledao me čudno - započela je priču mlada majka.
Kad je shvatila da u Domu zdravlja nije najbolje prošla, kako kaže, dogovorila se sa suprugom da trudnoću nastavi da vodi privatno kod tog istog doktora jer će tako sigurno biti ljubazniji. I što je najgore, bio je.
- Kroz celu trudnoću mi je govorio da će me upoznati sa doktorkom koja će me porađati jer on ne radi porođaje. Rekao mi je da ću se tako osećati sigurnije tokom porođaja i da će mi biti lakše. Osmog marta sam otišla na kontrolu kod svog lekara u privatnu ordinaciju sa čudnim osećajem u stomaku i pitala sam ga da li smatra da je porođaj blizu, na šta je kratko odgovorio sa "ne" i da nema potrebe da se žuri, da ima vremena. Kad sam se vratila kući, imala sam sve jače bolove, ali kontrakcije su bile neredovne. Nekako sam uspela da zaspim, ali su me rano ujutru probudili još veći bolovi. Pozvala sam ginekologa opet, ponovo me je pregledao, shvatio da sam otvorena dva i po ili tri centimetra i vratio me kući. Posle tri sata su bolovi postali neizdrživi i ja sam odlučila da se uputim u porodilište. Na prijemu su ustanovili da je porođaj počeo - govori mama M.M.
Nije bila ni svesna da njena agonija zapravo tek tada počinje.
- Porođaj je vodila jedna doktorka sa dve babice. Čim su me stavili na krevet, priključili su me na infuziju, a na moje pitanje: "Šta je to", rekle su mi da je to voda da ne bih dehidrirala. U toj sobi su me ostavile samu neko vreme. Onda je naišao jedan doktor koji mi je objasnio da je to što ja primam indukcija, za koju mi niko nije rekao ništa, a tek da su me pitali da li želim. Doktorka je ponovo došla i odlučila da mi probuši vodenjak. Od iznenadnog bola sam se trgla, a ona mi je rekla: "Šta je, kako misliš da se porodiš kada se ovoga plašiš". Ponovo su me ostavile samu, a onda se vratila babica i rekla mi da sednem na WC šolju i napinjem se. Odbijala sam to da uradim, ali ona je insistirala i govorila da je to normalno kod porođaja. U glavi mi je bilo samo da želim da što pre završim i da što pre pobegnem odatle. Sela sam na WC šolju dok me je babica gledala značajno i tu sam izgubila svaki gram dostojanstva koji sam imala u onoj iscepanoj i prljavoj spavaćici koju su mi dali - navodi mama.
Ponovo su je ostavili samu, ali kad su čule da je pustila vodu u lavabou kako bi se umila došli su i rekli: "Ustala si, super, možeš da se porodiš" i napokon je odveli u porođajnu salu.
- Pregledom je doktorka ustanovila da sam otvorena 10 centimetara i da treba da guram. Nisam osećala napone, a stomak je i dalje bio visoko. Na moja pitanja kako da se napinjem, šta treba da radim jer ne osećam napone, osećam samo bol, dobijala sam odgovore kao što su: "Misliš li ti da se porodiš uopšte", "jesi li ti došla da se svađaš", "ne možeš tako da dišeš, šta je sa tobom", "nemoj da paničiš" i ono najgore, "mogu ja tebe da ostavim samu pa se porađaj", što je i uradila. Usred porođaja, gde sam konstantno u bolu, doktorka i babice su napustile porođajnu salu i ostavile me samu. Bukvalno nisam znala šta da radim, nisam imala telefon. Počela sam da plačem i da se derem, ne želim ni da se sećam tog osećaja bespomoćnosti koji sam tada imala. Tada se doktorka vratila sa babicama i rekla da ćutim i da neće da mi čuje glas jer je dokazala da ja paničim. Malo je sedela ispred mene sa prekrštenim nogama dok je gledala u sat, a onda je odlučila da će da mi gurne stomak da se porodim, jer sama, kako je rekla, "nisam sposobna". Gurala mi je stomak svom snagom i napokon sam se porodila. Pošto sam počela da plačem kad sam ugledala svoju bebu, rekli su mi da "ne izvodim besne gliste" i odveli je - ispričala je mama M.M.
Tokom daljeg boravka u bolnici, M.M. kaže da su joj isključivo donosili bebu da je doji, ali da je beba svaki put bila umazana od dohrane, iako je molila da je ne dohranjuju kako bi joj krenulo mleko. Kako kaže, nju niko nije pitao ni kako je, ali posle svega, najsrećnija je jer je prošlo.
- Čak i sada kad me neko pita da li je bilo strašno, kažem da nije, jer svaki sekund tog bola je bio vredan ovog malog bića pored mene i ove sreće, ali zato nikome ne kažem da sam svaki gram svog dostojanstva i srama ostavila u porodilištu, i da više nemam nameru da se tamo vraćam, koliko god me sreće posle svega toga čekalo - zaključila je M.M.
(Kurir.rs/Yumama)
NE PROPUSTITE
