- Savremena ciljna i imunoterapija, koja je u primeni i u Srbiji, omogućava polovini pacijenata s metastatskim melanomom, rakom kože najgore vrste, da žive duže od pet godina. Međutim, Srbija još nije uvela ovu terapiju za primenu u trećem stadijumu melanoma (kad se naziva adjuvantnom), kad je poslednja šansa da se spreče metastaze u unutrašnje organe. Kod 50 odsto pacijenta kod kojih se melanom proširio u limfne čvorove, pa su operisani, primena adjuvantne terapije sprečila bi razvoj metastaza na unutrašnje organe i prelazak melanoma u najgori i poslednji, četvrti stadijum.
Dakle, kod polovine tih pacijenata ovom terapijom lečenje bi se završilo bez vraćanja bolesti i razvoja metastaza, a što bi smanjilo teret ne samo za obolelog i njegovu porodicu već i za čitavo društvo. A u Republici Srbiji godišnje se dijagnostikuje oko 700 pacijenata s melanomom, a preminulih je 2019. godine bilo 283, prema poslednjim dostupnim podacima - kaže u intervjuu za Kurir dermatovenerolog prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, zamenica načelnika Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije (VMA).
Većina melanoma, nažalost, u Srbiji se otkrije u poodmaklom stadijumu?
- Od novodijagnostikovanih melanoma kod nas oko trećina obolelih ima melanom koji se proširio u dublje slojeve kože i došao u kontakt s krvnim i limfnim sudovima i samim tim dobio mogućnost da se proširi limfnim i krvnim putem u limfne čvorove i unutrašnje organe. U Evropi je ovaj procenat manji od 10 odsto, te je zbog toga ranija dijagnostika melanoma veoma važna. Jer kad se melanom prepozna i ukloni u fazi dok je još uvek u najpovršnijim slojevima kože (tanji od 1 mm), jednostavnom hirurškom intervencijom u lokalnoj anesteziji pacijent je izlečen, tj. takav melanom ne može da se proširi u limfne čvorove i unutrašnje organe. Kod manjeg broja pacijenata (5-10%) već pri dijagnozi postoje metastaze u limfnim čvorovima ili unutrašnjim organima.
Kakvi su efekti savremene biološke terapije i imunoterapije za metastatski melanom?
- Ako se razviju metastaze u unutrašnjim organima, hirurgija više nije terapija izbora već savremena onkološka terapija - imunoterapija i ciljna terapija. Prvi pacijenti u Srbiji započeli su 2017. lečenje savremenom terapijom za melanom, a od 2019. u punoj meri i naši rezultati su kompatibilni sa onima iz sveta. Primenjuje se imunoterapija koja podstiče odbranu organizma od tumora i ukoliko se na vreme otkrije metastatska bolest, u ranoj fazi, ona može biti efikasna kod 50 do 60 odsto pacijenata uz moguće potpuno povlačenje metastaza ili značajno smanjenje i dugotrajne, višegodišnje efekte. Ciljna terapija pak deluje na mutaciju u BRAF genu i efikasna je kod više od 80 odsto pacijenata, s tim što se kod nekih pacijenata dešava da posle nekoliko meseci ili godina taj efekat prestane, pa se prelazi na imunoterapiju. Svakako se danas zna da sa ovim lekovima više od 50 odsto ljudi živi duže od pet godina.
PET MINUTA NA SUNCU DOVOLJNO ZA SVE POTREBE ZA VITAMINOM D
Zvuči neverovatno, ali ljudi ne znaju da je svega 10-15 minuta na blagom suncu dovoljno da organizam podmiri potrebe za vitaminom D? A sve preko toga je rizik za nastanak raka kože?
- Upravo tako, zabluda je da nam je potrebno da se sunčamo da bismo imali dovoljnu koncentraciju vitamina D u krvi. Zapravo na našem podneblju, gde je količina sunčeve svetlosni slična kao na severu Grčke, dovoljno je pet minuta u podne ili 15 minuta u jutarnjim i popodnevnim satima da se izlože ruke (dakle kratki rukavi) za dovoljnu količinu vitamina D u krvi. Sve preko toga je nepotrebno oštećenje kože UV zracima, koje povećava rizik od melanoma.
Ali mi tu terapiju nismo uveli i kao adjuvantnu, čime se sprečavaju, a ne samo leče već proširene metastaze?
- Adjuvantna terapija je preventivna terapija koja se daje osobama kod kojih postoji veliki rizik od recidiva (ponovne pojave) bolesti, a to su osobe kod kojih se melanom proširio u limfne čvorove (III stadijum). Kad se oni operišu, bolest više nigde nije prisutna, ali postoji rizik da se vrati, i u tim situacijama davanje savremene ciljne i imunoterapije tokom godinu dana smanjuje rizik da se bolest vrati za 50 odsto, dakle sprečava kod polovine pacijenata razvoj metastaza u unutrašnjim organima (IV stadijum). Primenom ove terapije tokom 12 meseci mnogi pacijenti bi se poštedeli razvoja metastaza, i lečenje bi se ovom terapijom završilo. Terapija je u upotrebi u svetu i Evropi od 2017, a nadamo se da će najzad ove godine postati dostupna i našim pacijentima i lekarima u tom trećem stadijumu, a ne kao što je sada slučaj, samo kad melanom metastazira u unutrašnje organe, tj. pređe u četvrti stadijum. I upravo davanje ciljne i imunoterapije u trećem stadijumu naziva se i adjuvantna terapija, jer je njen cilj sprečavanje najgoreg oblika bolesti.
Na VMA sprovodite studiju o adjuvantnoj terapiji. Kakvi su rezultati?
- Mi i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije učestvovali smo u projektu Evropskog društva za istraživanje i lečenje kancera (EORTC) u ispitivanju efikasnosti adjuvantne imunoterapije za melanom i uverili se da je ova terapija efikasna u sprečavanju razvoja metastaza, uz veoma dobru podnošljivost terapije. Ovaj projekat još uvek traje i neki od ljudi i dalje primaju terapiju u okviru njega, ali od 2017. je završeno uključivanje novih pacijenata, tako da i lekari i osobe obolele od melanoma u stadijumu III (kad se bolest proširila u limfne čvorove i operisana je) s nestrpljenjem očekujemo početak primene adjuvantne terapije i kod nas.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
