U zdravstvenim kartonima mladih osoba u Srbiji sve češće lekari beleže srčane probleme, pa doskorašnja činjenica da su infarkt ili aritmija, narodski rečeno, preskakanje srca, karakteristični uglavnom za stariju populaciju, sada poprima sasvim novu istinu - ubrzani tempo života, svakodnevni stres i loše navike samo su neki od razloga zašto bolesti srca sve više pogađaju mlade.
- Činjenica je da broj mladih ljudi obolelih od kardiovaskularnih bolesti ima trend povećanja. Ranije je bilo nezamislivo da neko od 20. do 30. godine boluje od srčanih mana i drugih bolesti. Mi trenutno imamo stotine ovakvih slučajeva i, nažalost, taj broj se stalno povećava. Srbija je druga u Evropi po broju ljudi obolelih od kardiovaskularnih bolesti, a treća na svetu. Mi zauzimamo sam vrh u onom negativnom smislu.
Prevencija je kod nas zakazala - kaže za Kurir prof. dr Miljko Ristić, čuveni srpski kardiolog.
Mladi ljudi ne vode računa o svom zdravlju, pa su tako žurke, nespavanje, mešanje alkohola sa energetskim pićima, kao i cigarete normalna stvar današnjice. Tek kada uvide neki problem, obrate se lekarima, ali u većini slučajeva tada već bude njihovo zdravlje dobrano narušeno. Njihov problem može samo da se ublaži, ali ne i da nestane.
Prof. dr Ristić kaže za Kurir da je došlo krajnje vreme da se uvede prevencija svih bolesti koje su aktuelne u Srbiji, ali i da se u obrazovnim ustanovama uvede jednom nedeljno čas koji će decu informisati o štetnosti duvana, droge, nespavanja i nezdrave ishrane:
- Srbija ima od 30.000 do 50.000 stanovnika, među kojima je dosta mladih ljudi, koji umiru više nego što se u Srbiji rodi dece, a uzrok smrti umrlih su uglavnom bolesti srca i krvnih sudova. Prošle godine bilo je 147 umrlih za jedan dan od kardiovaskularnih bolesti!
- Ministarstvo zdravlja treba da preuzme sve mere kako se ovo ne bi nastavljalo, jer ćemo ostati bez stanovnika u Srbiji. Prevencija je loša, dugo se čeka na odabir metode lečenja, pogotovo kod bolesti srca, operacije se čekaju po godinu-dve, pa čak i tri - naglašava prof. dr Ristić.
Mlađa populacija uglavnom dane provodi za kompjuterom ili na telefonu, dok lista društvene mreže, bez ikakve fizičke aktivnosti. U današnje vreme je sve uznapredovalo, tako da im je sada jednim klikom sve dostupno. Mogu naručiti hranu iz obližnjih fast fudova, kao i sve potrebne stvari iz prodavnice. Jedini izlazak iz stana bude oko 10 sati uveče, kada u kafićima mešaju alkoholna i energetska pića.
On apeluje na mlade uzrasta od 20. do 30. godine da povedu računa o svojim navikama i zdravlju, da provode što više vremena napolju uz laganu šetnju i razmišljaju o svojoj ishrani, kao i da ukinu nikotin iz upotrebe.
Kardiolog prof. dr Siniša Pavlović ističe da, "suprotno onome što većina ljudi misli i tvrdi, nikotin nije nešto što smiruje, on je u osnovi razdražljivac i sve forme nikotina dovode do ubrzanja srčanog rada". A osvrnuo se i na druge izazivače srčanih smetnji:
IDU NARUKU SRČANIM PROBLEMIMA
Nikotin
- Nikotin sužava krvne sudove srca, deluje štetno i na pluća. Srce i pluća su kardiovaskularni jedinstveni sistem, srce ne može da radi bez pluća i obrnuto. Ne samo da su pušači grupa koja često oboleva od kardiovaskularnih bolesti, to je grupa koja pravi i veliki broj plućnih oboljenja.
Gojaznost
- Gojazni ljudi imaju povišen holesterol u krvi, koji se taloži u krvnim sudovima. To može da dovede do moždanog i srčanog udara. Gojaznost opterećuje i ometa rad srca.
Energetska pića
- U umerenim količinama, energetska pića nisu loša. Ona deluju stimulativno, ubrzavaju rad srca, ali samo ako popijete jedno piće dnevno. Normalan puls je od 60 do 80 otkucaja u minuti, a sa energetskim pićem raste i do 120 otkucaja u minuti. Veća količina energetskih pića povećava rizik od aritmije.
Fizička neaktivnost
- Fizička neaktivnost je jedan od problema današnjice kod omladine i povećava rizik od nastanka srčanih bolesti. S druge strane, fizička aktivnost poboljšava rad srca, kao i vitalni kapacitet pluća. Nije potrebno forsiranje u teretani, dovoljna je lagana šetnja. Mišići treba da se održavaju u tonusu.
- Energetska pića se toliko zloupotrebljavaju i mešaju sa alkoholom da dolazi do poremećaja srčanog ritma, i oni su uglavnom prolaznog karaktera.
Kurir.rs/ Iva Ogarević
NE PROPUSTITE
