PROFESOR VESELINOV PROTIVREČI ONOME ŠTO NAS UČE U ŠKOLI: Sveti Sava nije bio Srbin! Kosti su mu spaljene iz ovog razloga

Dragan Veselinov, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i nekadašnji ministar poljoprivrede u vladi Zorana Đinđića rekao je jednom prilikom da Sveti Sava nije bio ni teolog, ni književnik, ni osnivač prosvete.

On u svojoj knjizi "Moj Bog, pitajte popa", za koju kaže da je kritika hrišćanstva sa humanističkog stanovišta, razbija mitove koje smo učili o Svetom Savi, Nemanjićima, govori o netoleranciji SPC, popovima...

"Moja knjiga jeste kritika onog svetovnog dela koje vode crkve, osobito hrišćanska crkva, koja me je i najviše zanimala. Mada ja dosta dobro poznajem istoriju islama i politiku islamskih kalifata. Moja knjiga je ujedno i kritika u uslovima sekularizma mnogih političkih stanovišta koje su zastupale crkve osobito, ne samo SPC od 1920. na ovamo, već i njene embrionalne ćelije koje su u prošlosti postojale a koje su se naknadno ujedinile. Naravno da sam glavninu kritičke municije morao da pošaljem na račun Rima, na račun Vatikana. To je bio smisao knjige. I smisao knjige je bio da se pokaže da u mnogo čemu, ako pitate popa, on neće biti u stanju da vam objasni konstrukciju hrišćanstva", rekao je Veselinov tada za Mondo.

U svojoj knjizi, Veselinov je poseban deo posvetio neistinama o Svetom Savi, koje smo, kako je rekao, učili tokom školovanja.

"Sveti Sava je danas jedna od najzloupotrebljavanijih istorijskih ličnosti u našem uređenju, našim političkim borbama. Njegovim navodnim likom koji se veštački kroji se u stvari štite neprogresivna rešenja koja osobito nameće crkva i pojedini politički krugovi posebno velikosrpski nacionalistički krugovi. Sveti Sava nije bio Srbin, niti je bio velikosrbin, niti je ikada za sebe rekao da je patrijarh ili nadbiskup ili arhiepiskop svih srpskih zemalja. Nikad nije rekao da je pravoslavac... Sve ono o čemu govore ljudi koji učestvuju ili su učestvovali u izgradnji kulta Svetog Save. Sveti Sava u suštini nije ono što se danas uči u školama. Sveti Sava nije stvorio prosvetu, nije izgradio nijednu školu, nije stvorio nikakav školski sistem, nije opismenjavao narod. Nije opismenio ni svog oca Stefana Nemanju. Sveti Sava nije ni književnik ni teologo. On je bio hrišćanski nacionalista", rekao je tada Veselinov.

Vi ste sad pobili sve ono što nas uče. Zašto mi onda imamo svetosavsku himnu, zašto imamo Savindan 27. januara kao dan škola u Srbiji?

"Prosveta je budistički izraz koji se u našim krajevima počeo upotrebljavati negde od 18. veka, osobito u Vojvodini. Sava nije ni znao za reč prosveta. Nije znao ni za metafiziku, teologiju. Dakle Sava nije stvorio ni škole ni prosvetni sistem, niti je stvorio univerzitet niti je na bilo kom univerzitetu bio i održao ijedno predavanje. Prosvetni sistemi jesu postojali u njegovo vreme u Evropi. Bilo ih je na desetine a da ne govorimo o islamskom svetu gde ih ima mnogo više. Čak je i jedan od papa 999. godine opisao arapske brojeve kao indijske brojeve u ono vreme. On je bio student na islamskom univerzitetu Al Karauin u Maroku. To je prvi diplomski univerzitet gde vi kada završite taj univerzitet dobijate diplomu sa pečatom koji pokazuje da vi nešto znate što ste tamo naučili. Veštine koje su se tamo učile a onda prenete u Evropu zvale su se artis liberales. To je sedam disciplina koje su se učile širom Evrope. Kasnije je postao papa pa je čak naredio i da se kuran prevede na latinski jezik. Sava nije nikada čuo za te predmete. Ali je bio sjajan profesor. Čitao sam njegovo predavanje koje je preveo Atanasije Jevtić. Sava je bio odličan profesor. Ali on je predavao patricističku verziju hrišćanstva - to znači, to vam saopštavam i u to nema sumnje, a ko sumnja ubiću ga. Odmah ide anatema. E to je problem pravoslavnog hrišćanstva što ne trpi sumnju i rivalitet. Odmah napada", rekao je Veselinov.

Na konstataciju da naši sveštenici govore kako je baš pravoslavlje tolerantnija vera od drugih, Veselinov je napomenuo da to nije tačno.

"Nije uopšte tolerantna. Pa ne bi se zvalo pravoslavlje. Čim se zove pravoslavlje, dakle ortodoksija, ne može biti toleratno. Naprotiv, ono je vrlo šizmatičko. Poznato je, mada se u školi o tome ne uči, kada je papa Inoćentije III zatražio od Stefana Nemanje da krene protiv bogumila u krstaški rat, Sava je to zdušno prihvatio i nagovarao je oca da krene u rat. Oni su krvavo istrebljivali bogumile u Raškoj a nešto malo su kačili i Bosnu. U Bosni je bogumile dokrajčio Stefan Lazarević. I tak su oni nestali iz naših krajeva. Tako da pravoslavno hrišćanstvo uopšte nije toleratno. Pa čak i kada pogledate radove Amfilohija Radovića i Justina Popovića s kojom gotovo mržnjom pišu protiv pokušaja patrijarha Germana da stvori neku verziju etičke zajednice gde se mi etički slažemo kakvo bi trebalo da postoji društvo. Ekumenizam je toliko omražen i to je toliko na nož primljeno u SPC sve do danas. Ona odbija ekumenizam, ona odbija približavanje sa drugima", rekao je Veselinov.

Vraćamo se na priču o Savindanu za koji Veselinov kaže da je počeo da se slavi u Vojvodini i to među Srbima okupljenim oko sremsko karlovačke mitropolije 1754.

"Oni su lansirali Savindan da bi imali jedan praznik kojim se slavi stvaranje novog školskog uređenja što smo mi u Vojvodini dobijali. Nemojte zaboraviti da je prosvetu iz Vojvodine u Srbiju preneo Dositej Obradović. U ono vreme to je bio dobar propagandni potez Srba u Vojvodini da preko jednog sveca brane osnivanje škola na srpskom jeziku jer to Beč neće moći da odbije. Sava je lažno upotrebljen kao zaštitnik znanja ali to Beč ne zna", kazao je Veselinov.

Prema njegovim rečima Sveti Sava nije bio ni teolog, ni književnik, ni osnivač prosvete.

"Sava nije napisao nijedan teološki rad. On je jedino divno interpretirao carigradsku verziju hrišćanstva. Ja bih u njegovo vreme sa zadovoljstvom slušao kako on interpretira. Vi kad slušate njegovu doktrinu, kako on interpretira patricističku verziju hrišćanstva, kada bih vam ja sada ispričao kako ona izgleda vi biste se začudili. To izgleda ovako - Hrist se nikada nije rodio, on oduvek postoji. On je samo prošao kroz Marijino telo ali je odlučio da se rodi. Odlučio je i da umre, ali da umre tako da se opet prikaže da je živ. On nikada nije bio gladan. Kako Bog može da bude gladan. Nikada nije bio bolestan, Bog ne može da bude bolestan. Nikada nije bio žedan sem ako bi hteo da glumi. To je patricistička verzija hrišćanstva gde vidite da je ono besmisleno. Ali Sava to ne opaža jer je hrišćanstvo itekako korisno jer jedino u čemu je staro hrišćanstvo vredno bilo pažnje jer ono uči ljude da se mire sa postojećim društvom. Postojeće društvo je kazna, zato je Bog isterao Adama iz raja jer je hteo svojim mozgom, svojom mišlju da istražuje svet. E to ne može. Dakle kad slušate Savu on zastupa staru verziju hrišćanstva", rekao je Veselinov.

Životopis Stefana Nemanje koji je pisao Sava je prevara, napomenuo je Veselinov.

"To što je on pisao nije istina jer je opisivao etičke osobine svoga oca a njegov otac to nije bio. On je svog oca opisao kao dobroćudnog kralja iz filmova Volta Diznija. On ga je opisao kao živog anđela na zemlji. A Stefan Nemanja to nije bio. On je bio ratnik koji je rušio gradove. Rušio ih je sve redom pa zato mi nemamo građansku istoriju. Stvarnu biografiju Stefana Nemanje napisao je Savin brat - Stefan Prvovenčani. Tu se vidi da je Stefan Nemanja ratnik. A šta bi drugo i bio u Srednjem veku", rekao je Veselinov.

On je potom otkrio i pravu istinu zbog čega su Turci spalili mošti Svetog Save.

"Velikosrpska koncepcija ne podrazumeva ravnopravnost vojvođanske istorije sa istorijom Srbije osobito 19. veka. Vojvođanska istorija je stara. To što se ne uči u školama zašto je Hram Svetog Save tamo na Vračaru je da se ne bi naglasilo da je prvi srpski ustanak bio u Vojvodini. A nije bio u Šumadiji odnosno u smederevskom sandžaku. Prvi srpski ustanak je 1594. krenuo u Vršcu i vodio ga je sveti Teodor Vršački. To je prvi ustanak protiv Turaka koji su digli Srbi ali su ga digli iz jednog interesantnog razloga. Mi ovde u Banatu smo bili vakuf Mhmed paše Sokolovića. On je nama dao slobodu. Te 1594. je podignut ustanak jer su nevaljalci iz Beograda osporavali privilegije koje nam je dao Mehmed paša Sokolović. Mi Srbi ovde u Banatu, koliko ja znam tursku istoriju, smo jedini imali pravo na oružje. Možemo da trgujemo sa svime, ne plaćamo nikakav porez, ne plaćamo džiziju. Imamo brdo privilegija. Jedino nismo smeli da trgujemo vinom. Smeli smo da ga proizvodimo ali monopol na trgovinu vinom je držao on. E to su dahije iz Bepgrada počele da nam osporavaju. I onda se stanovništvo podiglo 1594. A izneli su iz crkava i manastira zastave koje su imali, a na tim zastavama je bio Sveti Sava koga su oni jako poštovali. Kad su Turci videli da se Srbi tuku sa zastavama na kojima se nalazi lik nekog čoveka oni su se raspitali da vide ko je taj. Tada saznaju da se radi o Svetom Savi, Rastku Nemanjiću. Da bi obeshrabrili Srbe u Banatu oni su izneli Savine kosti iz manastira Mileševa i tako ih spalili da mi možemo da to vidimo ovde na banatskoj stvari. Veliku su vatru zapalili. On je spaljen zbog ustanka Srba u Banatu. E to se ne predaje u školama, i to je nama vojvođanima krivo. Mi smo dakle 210. godina pre Crnog Đorđa krenuli da se tučemo sa Turcima", objasnio je tada Veselinov.

Govoreći o dinastiji Nemanjića, Veselinov rekao je kako oni nisu stvarali gradove, nisu rodili trgovinu.

"Nemanjići nisu prosvetna dinastija, a prosveta se uveliko u njihovo vreme širila. Karlo Veliki koji je bio nepismen je još u 9. veku tražio da se osnivaju škole za svu decu. Nemanjići su napadali gradsku ekonomiju. Dušan Silni već nije. I on je među njima pravi kralj, nije bitno što se zasnivao carem. Po meni je pravi evropski kralj je u stvari Stefan Lazarević, a on ne pripada njima. On je uvod ondašnje Raške u evropski put ka renesansi i humanizmu i razvoju gradova. On je jedna fantastična ličnost i zaslužuje da se o njemu u našoj istoriji uči mnogo više nego što se to danas čini u našim školama. Dakle, Nemanjićima se namerno daje jedna kultna veličina a kultovi su opasni ako su na preteranim vrednosnim stavovima izgrađeni jer onda vi na lažima gradite svoj odnos prema drugima", kazao je Veselinov.

I šta onda čovek na kraju može da dobije kada ulazi u crkvu danas?

"Mislim da kad mnogi ljudi danas uđu u crkvu oni nalaze izvestan mir. Jer u crkvi je tišina a napolju je buka, napolju je borba za život. Crkva uistinu ne nudi borbu za život jer ne nudi nikakva rešenja. Ona nudi mir. Ona vam nudi izolaciju od svetovnog života a to mnogim ljudima barem na pet minuta treba. Itekako im godi i dobro im dođe. Mirna jedna dekoracija i ponuda navodnog mogućeg života posle svih ovih muka. Mada ne može da vam kaže da li ćete vi da zaslužite posthumni život na pravom mestu jer nije u stanju da vam kaže kako bi trebalo da živite. Ali ta iluzija je potrebna ljudima. Ima crkva tu ulogu koju niko ne može da ospori. Ta uloga je psihološka. Vi kad odete u bolnicu ili kod psihijatra ili psihologa nećete naići na taj mir i tu dekoraciju koju imate u crkvi. Ona vam nudi izvesno smirenje ali vam ne nudi nijedno rešenje", rekao je tada Veselinov.

(Kurir.rs/MONDO)