Mnoga deca u Srbiji koja su pošla u prvi razred ne umeju da drže olovku niti da vežu pertle, jer nisu na vreme razvijala finu motoriku, za šta najveću odgovornost snose roditelji koji su im igračke zamenili mobilnim telefonima, ajpedima, računarima i tabletima!
Na ovu neretku pojavu upozoravaju mnogi stručnjaci, koji ukazuju i na brojne zdravstvene posledice koje upotreba pametnih uređaja i moderan način života ostavljaju na mališane.
- Zdravstvene posledice kod dece koja veći deo dana provode na ovaj način, mimo opšte slabosti čitave muskulature, gojaznosti, skolioze, kifoze, lordoze, oštećenja vida usled zračenja, jeste nedovoljno razvijena grafomotorika. Pisanje je složena aktivnost u kojoj učestvuje veliki broj mišića ruke, šake i prstiju, kojom upravlja mozak. Razvojem vizuomotorne percepcije, koja se vremenom automatizuje, pisanje postaje automatska radnja. Razvoj grafomotorne sposobnosti počinje u uzrastu od 18 meseci, ali najčešće se smetnje u njenom razvoju, ako postoje, uočavaju sa polaskom u školu. Fina motorika je od suštinskog značaja za pisanje, tako da je važno stimulisati njen razvoj u kućnim uslovima mnogo pre polaska u školu. Dete treba da se igra zvečkom, da hvata kocke, da premešta predmete iz ruke u ruku, da lista slikovnice, da škraba po papiru... - objašnjava za Kurir defektolog-somatoped dr Danijela Marjanović.
Brojka
18 meseci uzrast kad počinje razvoj grafomotorne sposobnosti
Ona dodaje da je neophodno da se roditelji obuče pravilnoj stimulaciji deteta.
- Izostanak nekih od veština ili nepotpuna razvijenost grube i fine motorike vrlo često je uzrok problema u pisanju deteta koje je pošlo u školu. Svakodnevna, višečasovna upotreba pametnih uređaja deci uskraćuje razvoj punog potencijala ruke i šake, ono sve manje piše i crta rukom, pored fizičke neaktivnosti i nepravilnog držanja, dete kasnije može imati smetnje u pisanju. Pored toga, deca ne umeju da vežu ni pertle, razlog je ono što smo gore pomenuli, ali i prezasićenost dece jer je obuća na čičak-trake, duksevi na rajsferšlus, a ne na zakopčavanje dugmadi - navodi ona.
Dr Marjanović ističe da se ove nepravilnosti najčešće primete u drugom polugodištu prvog razreda ili početkom drugog, kao i da je u najvećem broju slučajeva uzrok korišćenje pametnih uređaja.
Posledice upotrebe pametnih uređaja
- opšta slabost čitave muskulature
- gojaznost
- skolioza
- kifoza
- lordoza
- oštećenje vida usled zračenja
- nerazvijena fina motorika
- neadekvatno ponašanje
- nedostatak empatije
- agresija
- nervoza
- bes
- neadekvatna socijalizacija
- poremećaj pažnje
Dečji psiholog Brankica Stanojević smatra da je strašno to što deca ne umeju pravilno da drže olovku i da vežu pertlu, kao i da je to trend koji se uklapa u to što roditelji pošteđuju decu od raznih fizičkih aktivnosti.
- Često roditelji obavljaju neke proste poslove umesto dece, recimo, usled žurbe ili nedostatka vremena, umesto da puste dete da samo zakopča trenerku, zaveže pertlu, zakači dugme, to uzmu i urade sami. Prosto negde dete nema ni priliku da se uči tim prostim stvarima i tako razvija motoričke sposobnosti. Ili ne daju detetu da uči da samo jede i koristi pribor, a sve su to stvari kada dete vežba finu motoriku - objašnjava Stanojevićeva i dodaje:
- Deca se sve manje igraju u prirodi, ne koriste ljuljaške, ne igraju se loptom, klikerima... Sada deci rade smo palac i kažiprst. Time što rade roditelji deci čine medveđu uslugu.
Šta stimuliše razvoj dece
- hvatanje zvečke
- držanje kocke
- listanje slikovnica
- maženje lutke, mede
- kotrljanje, bacanje i hvatanje lopte
- ubacivanje različitih oblika u odgovarajuće otvore
- šaranje olovkom po papiru
- samostalno držanje čaše iz koje pije vodu
- boravak u prirodi
- kopčanje dugmića
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
