Mnogobrojni su razlozi zašto deca nemaju redovne obroke, zašto ne doručkuju pre izlaska iz kuće, zašto više vole grickalice, pekare i sokove pune šećera. Ne čudi što ih sve više ima povišenu masnoću, šećer u krvi i visok pritisak.
Zbog toga je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" nedavno izdao preporuke za ishranu školske dece. Glavni savet je taj da užina ne može da bude zamena za prvi obrok.
O tome kako treba da izgleda izbalansirana ishrana dece objasnila je prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjakom za ishranu i profesorkom fizičke hemije.
- Roditelj ličnim primerom bi trebalo da usmerava dete, danas je statistika broja dece sa viškom mase mnogo gora neko pre. Takođe i poremećaj imunološkog sistema, zatim problem sa kvarom zuba, grickanje čokolade ili ispijanje gaziranog soka sa šećerom, postoje i problemi sa zglobovima. Uprkos gojaznosti, problem u nedostatak vitamina i minerala koji se ne pronalazi u hrani koju jedu.
Deca čak i ako kod kuće ne smeju da jedu nezdravo oni će izaći napolje i pojesti, prof. dr Svetala Stanišić je otkrila kako "animirati" decu da ipak biraju zdravu hranu problem je koji muči mnoge roditelje.
- Definitvno restrikcije neće uroditi plodom, ako roditelji uzmu picu a deci serviraju brokoli to neće dugo trajati. Generalno, treba čovek da bude isplaniran i da organizuju vreme, da spremi detetu obrok. U zavisnosti od predizpozicija treba selektovati svoju ishranu. Ne treba škoditi deci sa lisnatim testom, picom, suhomesnatim proizvodima, nisu dobre ni instant žitarice, sadrže šećer i kojekakve aditive - ističe nutricionista.
Osvrnula se i na trikove kojim lanci nezdrave hrane mame decu.
- Industrija brze hrane zna kako da priđe deci, nekada su ti proizvođači sponzori važnih događaja gde je mlada publika, nekada pakuju igračkice u svoje obroke, sada imate vode u plastičnoj ambalaži sa cratnim likovima. Znam decu koje žele da idu u restorane nezdrave hrane samo zbog igračkica - kaže dr Svetlana i dodaje:
- Psihologija i ishrana su dosta povezani, a roditelji koji puštaju da im deca budu gojazna tako ispoljavaju pasvnu agresivnost. Moraju biti svesni da to nije dobro za zdravlje dece, pa ako ih krive za mnogo obaveza u svom životu ili im iste teško padaju, ovo je jedan od načina da ispolje pasivnu agresiju, a ta gojaznost kasnije mnogo škodi deci u životu. Lični primer je bitan, gojazni roditelji često imaju gojaznu decu - kaže doktorka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
