Zbog udisanja prekomerno zagađenog vazduha deca imaju znatno češće respiratorne infekcije, ali i slabiji razvoj pluća i mozga, upozorila je pulmolog prof. dr Dragana Jovanović na jučerašnjem skupu posvećenom zagađenju vazduha i početku grejne sezone, koji je organizovala Beogradska otvorena škola (BOŠ).
Učesnici skupa su, pozivajući se na nedavni izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO), podsetili da je Srbija po smrtnosti od zagađenja vazduha prva u Evropi, sa čak 175 preminulih na 100.000 stanovnika zbog bolesti izazvanih aerozagađenjem, a u svetu je među prvih deset zemalja.
Govornici su apelovali da se preduzmu sve mere koje mogu da smanje zagađenje, dok je dr Jovanović detaljno objasnila kako zagađen vazduh utiče na naše zdravlje.
- Dokazano je da prekomerna koncentracija aerozagađenja, to jest da PM čestice iz vazduha dugoročno ostaju u plućima i odlaze i do mozga, pa gledajući s te strane mi zbog toga imamo povećan broj hroničnih bolesnika, pa i smrti od aerozagađenja.
Čestice udisajem ulaze u respiratorne puteve, gde izazivaju infekcije. Plućnim bolesnicima se pogoršava stanje, a oni koji imaju sklonost ka astmi postaju novi astmatičari - kaže dr Jovanović i naglašava da su deca najugroženija.
- Deca su najosetljivija kategorija i u poslednje vreme zbog zagađenja imaju znatno češće respiratorne infekcije, pa i slabiji razvoj pluća. Deca koja su dugoročno izložena aerozagađenju koje sadrži ove štetne supstance imaju slabiji razvoj mozga, a samim tim i slabiji psihološki kognitivni razvoj - ističe Jovanovićeva.
Ona napominje i da je zbog zagađenog vazduha znatno češća pojava karcinoma pluća, ali i raka grla, karcinom genitalnih organa i urinarnih puteva.
- Kada čestice dospeju u organizam, one ne dospevaju samo do mozga već i u krvne sudove, gde ostavljaju trag i izazivaju sve češću akutnu pojavu problema s miokardom, ali i šlog. To je poprilično širok dijapazon uticaja aerozagađenja na zdravlje čoveka.
Što se tiče trudnica koje udišu ovakav vazduh, kod njih zagađivač preko majke dolazi u sam plod deteta koje se još nije ni rodilo i direktno utiče na razvoj ploda. Kod trudnica je i povećana sklonost ka spontanom pobačaju. Deca se rađaju s manjom telesnom masom i slabije razvijenim plućima, a i kasnije kroz detinjstvo je moguća pojava obolevanja od astme i pogoršanja načina života zbog astmatičnih napada - upozorila je doktorka.
Kurir.rs/ A. K.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
