BOLESTI SRCA NAJVEĆI SU UZROK UMIRANJA I TRUDNICA I BEBA: Dr Anđić: Najlošiju prognozu imaju OVE TRUDNICE!

Bolesti srca najveći su uzrok umiranja u trudnoći, žene s njima imaju tri puta veću stopu smrtnosti od duboke venske tromboze i šest puta veću od krvarenja u trudnoći. Smrt fetusa tokom trudnoće čak pet puta je veća kod žena sa srčanim bolestima, a smrt deteta u prvih 30 dana života jedan i po u odnosu na zdravu populaciju, ističe za Kurir ginekolog dr Ivana Anđić iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Vojvodine, popularne Betanije. I baš zbog ovih strašnih podataka briga o trudnicama sa srčanim bolestima stvar je tesne saradnje više specijalista, kako bi rizik od komplikacija bio sveden na minimum.

Dr Anđić objašnjava da uticaj kardioloških bolesti na ishod trudnoće i na fetus još uvek nije potpuno razjašnjen jer postoji širok spektar tih bolesti, od kojih su neke urođene, a neka stečene tokom života, dok trudnoća može da ubrza ispoljavanje nekih.

- Samim tim nemoguće je razviti jedinstven protokol pristupa trudnicama s kardiološkim bolestima, već taj pristup mora biti individualan kod svake od tih bolesti. Ženu s bolesnim srcem ili sumnjom na to obavezno upućujemo kod kardiologa. Ukoliko je to pre zatrudnjivanja, vrlo važno je da kardiolog proceni u kojoj meri njena osnovna bolest može da se pogorša u trudnoći, tj. da li je pacijentkinja podobna za trudnoću. Ako jeste, neophodno je mišljenje o vrsti fizikalnog i medikamentoznog tretmana tokom trudnoće koji je bezbedan i za majku i za plod. Vrlo je važno i da kardiolog i perinatolog naprave plan pregleda po trimestrima trudnoće. Samo takvim pristupom rizik od komplikacija je gotovo minimalan - naglašava dr Anđić i dodaje da briga o ovim trudnicama iziskuje timski pristup akušera, kardiologa i anesteziologa.

Glavni problem u dijagnostici srčanih bolesti u trudnoći je sličnost simptoma trudnoće i bolesti srca, kao što su umor, gubitak daha... zbog čega ginekolozima ređe padaju na pamet bolesti srca.

POVIŠEN BNP VAŽAN POKAZATELJ

Važan moment, naglašava dr Anđić, jeste procena rizika bolesnica sa srčanom bolešću.

- Neophodno je detaljno je obaviti primenom kliničkih, elektrokardiografskih i ehokardiosonografskih podataka. Povišeni moždani natriuretski peptid ('Brain natriuretski peptid'-BNP) tokom trudnoće pokazao se kao pokazatelj kardiovaskularnih događaja. Nivo BNP se značajno povećava u trudnoći, a kod nekomplikovane beleži se njegov dvostruki porast. Negativan BNP je koristan za isključivanje srčanog zastoja - objašnjava dr Anđić.

- I upravo zato se savetuje češće upućivanje trudnica kardiolozima, posebno kad je žena s povećanim rizikom. Nažalost, kod nekih žena bolest srca je pritajena sve do trudnoće. Kardiomiopatija (slabost srčanog mišića) ne mora se razviti do trudnoće, dok kod nekih žena redovno kontrolisana urođena bolest srca s vremenom može uznapredovati - kaže dr Anđić i navodi da razlozi za disfunkciju srčanih komora kod žena u reproduktivnoj dobi mogu biti raznovrsni - prethodne virusne infekcije, HIV, periporođajna (neposredno pre i posle porođaja) i porođajna kardiomiopatija, kardiomiopatija izazvana upotrebom droge ili lekova (npr. kokain, doksorubicin)...

BROJKE

66% trudnica imalo urođene bolesti srca

25% bolesti srčanih zalistaka

7% kardiomiopatija

2% ishemična bolest srca

izvor: Evropski registar trudnica sa srčanim bolestima

Značajan doprinos u ovoj oblasti donelo je formiranje Evropskog registra trudnica sa srčanim bolestima između 2007. i 2011.

- Analiza podataka iz registra pokazala je da je stopa smrtnosti kod trudnica sa srčanim oboljenjem 1%, dok je ona u zdravoj populaciji 0,007%. Najlošiju prognozu imale su trudnice s kardiomiopatijom, koje su imale i najveću stopu srčanog zastoja i ventrikularne aritmije (aritmije koje potiču iz srčanih komora). Krvarenje posle porođaja bilo je znatno češće kod žena s bolestima srčanih zalistaka, što je dovedeno u vezu s korišćenjem oralnih antikoagulansa, koji su sastavni deo terapije kod bolesti srca ovog tipa - navodi dr Anđić i dodaje da se većina trudnica sa srčanim bolestima porađa vaginalno jer je srčani rizik manji nego kod carskog reza.

TRUDNICE S POVEĆANIM RIZIKOM ZA SRČANE BOLESTI:

- starije dobi

- višerotke

- s dijabetesom

- s bolesti štitne žlezde

- s hipertenzijom

SIMPTOMI I TRUDNOĆE I BOLESTI SRCA

- umor

- ostajanje bez daha

- pečenje u /iza grudne kosti

KARDIOLOŠKE BOLESTI KOJE SE SREĆU KOD TRUDNICA:

- bolesti srčanih struktura

- urođene bolesti srca

- reumatske bolesti

- plućnu hipertenzija

- kardiomiopatija

- bolesti velikih krvnih sudova/aorta, plućne vene, gornja i donja šuplja vena

- bolesti koronarnih arterija

SMRTNI ISHODI

0,6% stopa fetalnog mortaliteta u razvijenim zemljama

3,9% stopa fetalnog mortaliteta u zemljama u razvoju

1,7% smrt fetusa tokom trudnoće kod žena sa srčanim bolestima

0,35% smrt fetusa tokom trudnoće u zdravoj populaciji

0,6% smrt deteta unutar 30 dana od porođaja kod žena sa srčanim bolestima

0,4% smrt deteta unutar 30 dana od porođaja u zdravoj populaciji

TRUDNICE S POVEĆANIM RIZIKOM ZA SRČANE BOLESTI:

- starije dobi

- višerotke

- s dijabetesom

- s bolesti štitne žlezde

- s hipertenzijom

SIMPTOMI I TRUDNOĆE I BOLESTI SRCA

- umor

- ostajanje bez daha

- pečenje u /iza grudne kosti

KARDIOLOŠKE BOLESTI KOJE SE SREĆU KOD TRUDNICA:

- bolesti srčanih struktura

- urođene bolesti srca

- reumatske bolesti

- plućnu hipertenzija

- kardiomiopatija

- bolesti velikih krvnih sudova/aorta, plućne vene, gornja i donja šuplja vena

- bolesti koronarnih arterija

SMRTNI ISHODI

0,6% stopa fetalnog mortaliteta u razvijenim zemljama

3,9% stopa fetalnog mortaliteta u zemljama u razvoju

1,7% smrt fetusa tokom trudnoće kod žena sa srčanim bolestima

0,35% smrt fetusa tokom trudnoće u zdravoj populaciji

0,6% smrt deteta unutar 30 dana od porođaja kod žena sa srčanim bolestima

0,4% smrt deteta unutar 30 dana od porođaja u zdravoj populaciji

Kurir.ra/J. S. Spasić