Direktor ukrajinske državne kompanije za nuklearnu energiju Energoatom, Petro Kotin, izjavio je da Ukrajina preuzima kontrolu nad nuklearnom elektranom u Zaporožju i pozvao radnike u elektrani da ne potpisuju nikakve dokumente sa ruskom stranom.
Direktor Direktorata za nuklearnu sigurnost Srbije Slađan Velinov ističe da bi, ako bi se nešto desilo u nuklearnoj elektrani u Zaporožju, se to odmah znalo i u Srbiji. Iako smo na udaljenosti više od 2.000 kilometara od mogućeg epicentra katastrofe koje zemlje bi bile zahvaćene radijacijom voditelji jutarnjeg programa Olja Lazarević i Vladimir Karalejić razgovarali su sa Majom Eremić-Savković, načelnicom Odeljenja za kontrolu izlaganja stanovništva u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.
Pitanje koje najviše brine je kakve bi posledice trpela Srbija ukoliko bi došlo do nuklearne katastrofe u Ukrajini.
- Od početka sukoba u Ukrajini, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije prati situaciju jer to je u našoj nadležnosti, kao i procene potencijalnih nuklearnih akcidenata koje bi mogle da se dese svuda u svetu, pa i u ovom slučaju. Dakle, posledice prvenstveno zavise od tipa nuklearnog akcidenta, dužine njegovog trajanja, količine radioaktivnog materijala koja bi se tad oslobodila usled velikih eksplozija. U velikoj meri zavisi od meteoroloških uslova, a kada govorimo o posledicama u našoj zemlji, parametar koji je značajan je udaljenost nuklearne elektrane. Imajući u vidu da Ukrajina ima četiri nuklearne elektrane na udaljenosti od 1.000 do 2.000 kilometara, taj parametar u kombinaciji s meteorološkim, uticao bi na donošenja mera zaštite.
- Mere zaštite se ne donose u trenutku, one se planiraju i osmišljavaju, na osnovu prikupljenih informacija koje svakodnevno pratimo. U prethodnih šest meseci od izbijanja sukoba u Ukrajini, procenjuje se da u našoj zemlji ne bi bilo potrbno primenjivati mere kao na teritoriji u neposrednoj blizini nuklearne elektrane. U pitanju su mere poput korišćenja tableta joda, evakuacija i slično. Potencijalna kontaminacija naše zemlje došla bi kretanjem vazdušnih masa, vetrova i padavina. Ono što bismo u startu uradili je pojačana kontrola svih proizvoda koji dolaze iz kontaminiranih oblasti, merila bi se njihova radioaktivnost, naročito prehrambenih proizvoda. Pratila bi se radioaktivnost u našoj zemlji, pijaća voda i brinulo bi se o nivou kontaminacije delova Srbije.
Kada je reč o saradnji sa ukrajinskim kolegama, sagovornica Redakcije kaže:
- Neposredna saradnja s njima ne postoji, ona se ozvaniči bilateralnim sporazumom koji nemamo sa Ukrajinom, ali ih imamo sa zemljama iz okruženja i koristili bismo te kanale. Ukrajina i Srbija su potpisnici konvencije o ranom obaveštavanju u slučaju vanrednih nuklearnih događaja. Do sada nije bilo informacije o povišenoj radioaktivnosti u Zaporožju, kao ni u celoj Ukrajini.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
