O predlogu Evropske komisije iz 2018. godine, da se poslednje nedelje marta i oktobra ukida sezonsko pomeranje sata, još uvek nije postignuta saglasnost. Zemljama članicama je prepuštena takva odluka, a Srbija je odlučila da nastavi sa pomeranjem kazaljki na satovima, kao i do sada, zbog usklađenosti sa većim delom Evrope.
Međutim, u trenutku kada se najavljuje jedna od najtežih zima na Starom kontinentu u poslednjih 50 i kusur godina, i kada svi pokušavaju da uštede struju i gas, pojedine države u regionu ozbiljno razmišljaju da ukinu periodičnu izmenu računanja vremena. Među njima je i Severna Makedonija, gde Ministarstvo privrede na osnovu predloga tamošnje vlade razmatra mogućnost nastavka letnjeg računanja vremena da bi dodatno smanjili potrošnju struje.
Naime, uvođenjem zimskog računanja vremena dan će se skratiti za jedan sat, pa će mrak, na primer, umesto u 17:30 časova, padati već oko 16:30. Mada ima i onih koji odgovaraju kontraargumentima da će se onda više struje trošiti u jutarnjim satima jer će kasnije svitati...
Stav stručnjaka nije jedinstven, a letnje računanje, čiji cilj je oduvek bila ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke su pomerene u poslednjoj nedelji septembra, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa EU.
Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar iz Instituta za fiziku u Beogradu objašnjava da je motiv da se letnje vreme uvede tokom prethodno veka vrlo jednostavan - da bismo manje živeli u mraku, a više na svetlu.
- Argumenti iz života u Srbiji u prilog tome sz da ako ne bismo poslednjeg vikenda u martu prelazili na ukazno, odnosno letnje računanje vremena, deca koja se rađaju u proleće i leti, a kojima je sunce kao svim bebama važno za razvoj zbog vitamina D imala bi sat vremena manje dnevnog svetla, tople junske večeri, kad je dan najduži, završavale bi se pre početka drugog Dnevnika. Budući da 20. juna mrak pada u 19.27, đaci koji idu u popodnevnu smenu bi se cele godine, od oktobra do kraja maja, vraćala kući po mraku, u najtoplijim danima na početku jula sunce bi izlazilo pre 4 ujutru i u vreme kad ustajemo, oko 7 temperatura bi već bila iznad 30 stepeni. Ovi efekti su posebno izraženi u zemljama na jugu Evrope i na obodima vremenskih zona, gde se nalazi i Srbija - kaže Bubnjarević.
Prema njegovim rečima, argumenti protiv ukazanog vremena mahom su vezani za neprijatnosti koje ljudi prijavljuju tokom vikenda u koji dolazi do pomeranja sata. Mada nema recenzija naučnih studija o konkretnoj šteti koju pomeranje sata nanosi zdravlju, sumnje u to, kao i brojna svedočanstva pojedinaca, učinile su ovu praksu širom Evrope, pa i u našem regionu, izrazito nepopularnom.
- Debata o ukazanom (letnjem) vremenu traje već nekoliko godina, a dostigla je usijanje u godini uoči pandemije korona virusa, da bi potom bila ostavljena sa strane. Sve je počelo kad je Rusija odustala od pomeranja sata, nakon nekoliko studija koje su pokazivale da u toj zemlji nema očekivane uštede energije, a da stanovništvo doživljava stres tokom vikenda kad se vrši pomeranje. Podstaknute ovim primerom druge zemlje na severu kontinenta, gde su efekti ukazanog vremena zbog geografskog položaja manji, počele su da preispituju njegovu opravdanost - kaže Bubnjarević.
U Srbiji trenutno ne postoji nijedna studija koja se zaista bavila ovim pitanjem, ukazuje Bubnjarević. S druge strane, budući da se nalazimo na samom kranjenm istočnom obodu srednjeevropske vremenske zone i da mrak pada ranije nego na Zapadu, i da su navike i ritam stanovništva slične kao u ostatku Evrope, ukidanje ukazanog vremena bi Srbiju posebno pogodilo i znatno smanjilo period u kojem ljudi mogu da uživaju u blagodetima obdanice.
O mogućnostima da ostanemo na letnjem režimu računanja vremena Bubnjarević izdvaja tri aspekta.
- Ono što ima smisla je na kraći rok produžiti period letnjeg vremena, zato što još uvek ne može da se iskoristi vremenska razlika od sat vremena koja postoji. Ali, kada dođe zimsko vreme, sigurno je bolje vratiti se na zimsko računanje vremena. Dakle, produženje na kraći rok, od oko mesec dana, doneće energetske uštede. Međutim, ima drugi aspekt, i u nauci o merama, zlatno meteorološko pravilo je da bez obzira šta je kome povoljno, za sve je uvek najpovoljnije da koriste iste mere. Dakle, zemlja koja se odluči iz opšte prihvaćenog sistema mera i na mesec dana da tamo budu sati drugačiji nego u okruženju, rizikuje da napravi potpuno nevidljive gubitke u saobraćaju, u komunikacijama i obilju drugih stvari koje se tiču svakodnevnog života - kaže Bubnjević i dodaje da je vrlo teško izračunati koliko bi to bila velika šteta što bi sat vremena bilo pomereno vreme u Severnoj Makedoniji ili bilo kojoj drugoj zemlji.
Zbog toga se sve države i dogovaraju da koriste iste mere i zato su članice SI sistema.
- Treba jednostavno izvagati da li bi veća energetska ušteda bila dovoljno velika ili će možda cela Evropa krenuti tim istim putem i produžiti period ukaznog vremena. Treći stav je da sada kada je došla energetska kriza prilično je jasno da je ukazno (letnje) vreme nešto što je ljudima u principu korisno - zaključuje Bubnjević.
Kurir.rs / Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
