U SRBIJI SE DNEVNO PRIJAVI NESTANAK TROJE DECE, A ZA UZNEMIRAVANJE JAVNOSTI LAŽNIM UZBUNAMA NEMA KAZNI! Ovo bi moglo biti rešenje!

Dnevno se u Srbiji prijavi nestanak čak troje dece, u 98 odsto slučajeva su tinejdžeri pobegli od kuće i za to zakonskih sankcija nema. Rešenje je u radu sociologa i psihologa s decom i roditeljima, ukazuju sagovornici Kurira

Iako je nestanak odmah prijavljen, za vreme desetodnevne potrage za detetom deo javnosti je sumnjao da je reč o stvarnoj otmici, smatrajući da je reč o još jednom begu od kuće devojčice koja se zaljubila ili posvađala s roditeljima.

Devojčica je, srećom, pronađena živa, a Jovanović je bio prvi zločinac u Srbiji osuđen na kaznu doživotnog zatvora jer je oteo i 10 dana zlostavljao devojčicu (12).

Na drugoj strani nas primer Tijane Jurić (15), koja je 2014. oteta, silovana i svirepo ubijena, a njeno sakriveno telo pronađeno nakon 12 dana potrage, opominje da deca koja nestanu spadaju u visokorizičnu grupu kojoj preti opasnost da budu zlostavljana, oteta ili eksploatisana, te da je svaki sekund u potrazi za njima bitan.

Ipak, poslednji slučaj o kom je cela Srbija pričala desio se u četvrtak, kada je prijavljen nestanak devojčice (14) iz Velike Plane, a koja je istog dana i pronađena zahvaljući i angažovanju policije. Okolnosti njenog nestanka nisu poznate, ali je početkom sedmice javnost ostala šokirana slučajem navodnog nestanka jutjuberki Anđele i Nađe Đorđević u Francuskoj, o čemu je medije obavestio njihov otac Zoran, da bi se ispostavilo da one samo njemu nisu htele da se jave zbog narušenih porodičnih odnosa.

U vreme kada mediji pomažu u potrazi za nestalim osobama, javlja se novi problem - prijave lažnog nestanka. Dešava se tako da osoba koja je navodno nestala zna da je cela zemlja traži, može da vidi svoju sliku u medijima, ali ne reaguje!

Devojčica, na primer, pobegne kod dečka, a roditelji brinu, misle da je dete nestalo, oteto, i alarmiraju javnost. Tako se i Aleksa Stanković (21) iz Kruševca početkom ove godine krio u iznajmljenom stanu dok su ga policija, javnost i majka tražili puna 42 dana u strepnji za njegov život. A on je hteo da se osamostili.

Zbog svega ovoga postavlja se pitanje da li prijave lažnog nestanka predstavljaju uznemiravanje javnosti, zbog čega bi neko trebalo da odgovara i ko bi to trebalo da bude. Posebno u slučajevima kada "nestali" znaju da ih svi traže, a za to ne haju.

Advokat Denis Bećirić kaže da dete koje pobegne od kuće i krije se dok ga traže ne može da bude sankcionisano zbog uzbunjivanja javnosti.

- Nema osnova da dete bude kažnjeno, osim da se eventualno u taj slučaj uključi centar za socijalni rad. S detetom može da se radi kad ga pronađu, i to u smislu pojačanog nadzora i razgovora s psihologom - kaže Bećirić, što potvrđuje i advokat Tamara Radojčić iz advokatske kancelarije "Simović".

- U slučajevima kad je lako dokazivo da je, na primer, maloletnik otišao jer se zaljubio i neće da se javi, u to treba da se uključi centar za socijalni rad, koji treba da vrši pojačan nadzor nad celom porodicom, uputi ih u savetovalište, proveri roditeljske kapacitete.

Činjenično je da tu problema ima, ali ne i krivične odgovornosti - kaže ona i dodaje da socijalni radnici treba da ustanove da li je dete možda zlostavljano i da se potom reaguje. Centar može da izmesti dete iz primarne porodice, i to je, kaže Radojčićeva, najviše što mogu.

Psiholog Snežana Repac kaže za Kurir da posebno mladi ljudi koriste to što su zaštićeni od sankcija kao beli medvedi:

- Deci je već poznato da su privilegovani i abolirani od zakona, kao i da sankcije za njih ne postoje. Misle da im niko ne može ništa, ali ne razmišljaju da se sve negde zapisuje i da će imati dosije. Ako odu od kuće, svesno kalkulišu da li će da se jave, i to vođeni osećajem da su nedodirljivi.

Kurir.rs/ Suzana Trajković

Bonus video: