U SRBIJI SE DNEVNO PRIJAVI NESTANAK TROJE DECE, A ZA UZNEMIRAVANJE JAVNOSTI LAŽNIM UZBUNAMA NEMA KAZNI! Ovo bi moglo biti rešenje!

U Srbiji se u proseku svakog dana prijavi nestanak čak troje dece, a nakon što se alarmira i uznemiri čitava javnost, koja odmah pomisli na najgore, u 98 odsto slučajeva se ispostavi da, srećom, nije u pitanju kriminalna otmica, već beg tinejdžera od kuće. Ipak, učestalo uzbunjivanje javnosti može imati i kontraefekte, pa se postavlja pitanje da li prijavljivanje lažnog nestanka može biti kažnjivo i kako taj problem suzbiti.

Setimo se samo primera devojčice (12) iz Suvog Dola, koju je 20. decembra 2019. kidnapovao Ninoslav Jovanović (46), poznat kao Malčanski Berberin, silovatelj i pedofil koji je više puta osuđivan za seksualne delikte.

Iako je nestanak odmah prijavljen, za vreme desetodnevne potrage za detetom deo javnosti je sumnjao da je reč o stvarnoj otmici, smatrajući da je reč o još jednom begu od kuće devojčice koja se zaljubila ili posvađala s roditeljima.

Devojčica je, srećom, pronađena živa, a Jovanović je bio prvi zločinac u Srbiji osuđen na kaznu doživotnog zatvora jer je oteo i 10 dana zlostavljao devojčicu (12).

Na drugoj strani nas primer Tijane Jurić (15), koja je 2014. oteta, silovana i svirepo ubijena, a njeno sakriveno telo pronađeno nakon 12 dana potrage, opominje da deca koja nestanu spadaju u visokorizičnu grupu kojoj preti opasnost da budu zlostavljana, oteta ili eksploatisana, te da je svaki sekund u potrazi za njima bitan.

Ipak, poslednji slučaj o kom je cela Srbija pričala desio se u četvrtak, kada je prijavljen nestanak devojčice (14) iz Velike Plane, a koja je istog dana i pronađena zahvaljući i angažovanju policije. Okolnosti njenog nestanka nisu poznate, ali je početkom sedmice javnost ostala šokirana slučajem navodnog nestanka jutjuberki Anđele i Nađe Đorđević u Francuskoj, o čemu je medije obavestio njihov otac Zoran, da bi se ispostavilo da one samo njemu nisu htele da se jave zbog narušenih porodičnih odnosa.

U vreme kada mediji pomažu u potrazi za nestalim osobama, javlja se novi problem - prijave lažnog nestanka. Dešava se tako da osoba koja je navodno nestala zna da je cela zemlja traži, može da vidi svoju sliku u medijima, ali ne reaguje!

Devojčica, na primer, pobegne kod dečka, a roditelji brinu, misle da je dete nestalo, oteto, i alarmiraju javnost. Tako se i Aleksa Stanković (21) iz Kruševca početkom ove godine krio u iznajmljenom stanu dok su ga policija, javnost i majka tražili puna 42 dana u strepnji za njegov život. A on je hteo da se osamostili.

Zbog svega ovoga postavlja se pitanje da li prijave lažnog nestanka predstavljaju uznemiravanje javnosti, zbog čega bi neko trebalo da odgovara i ko bi to trebalo da bude. Posebno u slučajevima kada "nestali" znaju da ih svi traže, a za to ne haju.

Tragično nestale

• Tijana Jurić (15) iz Bajmoka - u noći između 25. i 26. jula 2014. oteo ju je, silovao i svirepo ubio Dragan Đurić, mesar iz Surčina. Njeno telo pronađeno je posle 12 dana na smetlištu. Đurić je osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora za svirepo ubistvo.
• Dragana Ćirić (18) iz Zaječara - oteo ju je, tukao i svirepo ubio 8. decembra 2014. komšija Čedomir Đurić (66) zbog neuzvraćene ljubavi.
• Ivana Podraščić (14) iz Batajnice - oteo ju je 29. jula 2014. Darko Kostić, silovao i mučki ubio 31. jula. Porodica je njen nestanak prijavila tek 9. avgusta, pod obrazloženjem da je devojčica i ranije bežala od kuće i da su verovali da će se vratiti. Njeno telo pronađeno je 1. septembra u Rakovici.

Advokat Denis Bećirić kaže da dete koje pobegne od kuće i krije se dok ga traže ne može da bude sankcionisano zbog uzbunjivanja javnosti.

Bez epiloga

Za njima traga i Interpol

Srbiju su proteklih godina potresle sudbine Barbare Vitez (nestala 2016, imala 15 godina), Biljane Đorić (nestala 2015, imala 19 godina), Eleonore Arežine (nestala 2017, imala sedam godina) i Đorđa Andrejića (nestao 2010, imao 13 godina), koji su nestali i njihova sudbina je i dalje nepoznata. Njihovi nestanci bili su iznenadni, potraga iscrpna, ali do epiloga nije došlo. Za njima traga i Interpol.

- Nema osnova da dete bude kažnjeno, osim da se eventualno u taj slučaj uključi centar za socijalni rad. S detetom može da se radi kad ga pronađu, i to u smislu pojačanog nadzora i razgovora s psihologom - kaže Bećirić, što potvrđuje i advokat Tamara Radojčić iz advokatske kancelarije "Simović".

Branka Tišma

Lažiraju nestanak jer nemaju empatiju

Mladi koji su u stanju da nestanu i posmatraju dok ih svi traže, između ostalog, imaju nedostatak empatije, kaže za Kurir Branka Tišma, školski psiholog.

- Nedostatak empatije je generalno opšti problem kod mladih. Manje ih učimo da saosećaju s drugima. Vodi se računa samo o svom detetu, pa oni i ne znaju da prepoznaju brigu o drugima. Prisutan je i egocentrizam, jer se ni u vrtićima ne radi na tome da se deca decentralizuju.

Problem je i vaspitavanje, roditelji ne rešavaju problem razgovorom za stolom, nego se sedi dok dete ne pristane na ono što roditelj želi. Zato neka deca i beže.

- U slučajevima kad je lako dokazivo da je, na primer, maloletnik otišao jer se zaljubio i neće da se javi, u to treba da se uključi centar za socijalni rad, koji treba da vrši pojačan nadzor nad celom porodicom, uputi ih u savetovalište, proveri roditeljske kapacitete.

Amber alert bi sve rešio

Razlikovati nestanak i beg od kuće

Policija upozorava da roditelji moraju da prave razliku između bežanja od kuće i prijave nestanka. Vlada Arsić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu (CZND) za Kurir kaže da je rešenje ovog problema uvođenje sistema upozoravanja (alarmiranja) javnosti Amber alert.

- Takav sistem mogao bi da prepoznaje da li da se pali automatski ili nakon procedure, po kojoj se određuje da li je dete zaista nestalo ili je negde otišlo. U 98 odsto slučajeva deca se nađu i otišla su od kuće zbog ljubavi, roditeljskih svađa, ocena, ali uvek imamo i ona dva odsto za koje je svaki minut bitan.

Činjenično je da tu problema ima, ali ne i krivične odgovornosti - kaže ona i dodaje da socijalni radnici treba da ustanove da li je dete možda zlostavljano i da se potom reaguje. Centar može da izmesti dete iz primarne porodice, i to je, kaže Radojčićeva, najviše što mogu.

Brojke

• 1.287 prijava nestale dece registrovano je 2021.
• 1.274 maloletnika su pronađena nakon prijavljenog nestanka
• 13 nestale dece još nije pronađeno

Psiholog Snežana Repac kaže za Kurir da posebno mladi ljudi koriste to što su zaštićeni od sankcija kao beli medvedi:

- Deci je već poznato da su privilegovani i abolirani od zakona, kao i da sankcije za njih ne postoje. Misle da im niko ne može ništa, ali ne razmišljaju da se sve negde zapisuje i da će imati dosije. Ako odu od kuće, svesno kalkulišu da li će da se jave, i to vođeni osećajem da su nedodirljivi.

Kurir.rs/ Suzana Trajković

Bonus video: