VELIKA NOVINA U ŠKOLAMA: Softver obrađuje podatke o fizičkoj spremi đaka, a učitelji i nastavnici određuju vežbe deci! (TABELE)

Softver koji će primati i obrađivati podatke o fizičkom razvoju i motoričkim sposobnostima učenika i preporučivati koje vežbe treba da rade i u školi i kod kuće radi poboljšanja fizičkog statusa od interesa za zdravlje učenika trebalo bi da zaživi u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, otkriva Kurir.

- Od školske godine 2023/24, što je u skladu i sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030, trebalo bi da počne s radom softver koji će pratiti fizički razvoj i razvoj motoričkih sposobnosti učenika počev od trećeg razreda osnovne škole (u prva dva razreda predviđeno je samo praćenje fizičkog razvoja učenika), kao i svih srednjih škola. Učitelji i nastavnici fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na početku (septembar-oktobar) i na kraju svake školske godine (maj) rade testiranja učenika, na osnovu priručnika koje su izradili Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV). Prema protokolu testiranja, nastavnici su najpre u obavezi da provere da li su učenici zdravstveno sposobni. Optimalan broj školskih časova za testiranje učenika jednog odeljenja predloženom baterijom testova je tri. Postoji nekoliko načina moguće organizacije testiranja, obično se u okviru prvog časa odvoji vreme za testiranje kardiorespiratorne izdržljivosti (test šatl ran) i merenje visine i mase tela; na drugom se može testirati snaga i izdržljivost u snazi (testovi: skok udalj, ležanje-sed za 30 s i izdržaj u zgibu) i na trećem gipkost i agilnost (testovi: pretklon u sedu i čunasto trčanje 4 x 10 m) - objašnjava za Kurir dr Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i doktor nauka iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta.

Kriterijumske referentne vrednosti su nova vrsta standarda u praćenju fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti dece i mladih, a podaci dobijeni testiranjem dovode se u indirektnu vezu s dobrim zdravljem dece i mladih. Rezultati učenika, objašnjava Pašić, koji su za njegov uzrast i pol oko proseka (zelena boja) ili iznad proseka (žuta boja) ukazuju da njegov fizički razvoj i motoričke sposobnosti ne ugrožavaju njegovo zdravlje, dok oni u zoni ispod proseka (crvena boja) ukazuju da zahtevaju poboljšanja kako mu zdravlje ne bi bilo ugroženo. Dobijene rezultate testiranja softver će obraditi i izbaciti izveštaj na kom se vidi u kojoj zoni je učenik i šta treba da unapredi, a što učitelj/nastavnik saopštava deci i roditeljima, a takođe i usmerava učenike na načine fizičkog vežbanja, vodeći računa o određenim pedagoškim implikacijama u svim fazama testiranja.

- Učeniku treba objasniti šta znače dobijeni rezultati u odnosu na kriterijumske referentne vrednosti i posavetovati ga na osnovu dobijenih rezultata kako da održava ili popravi zatečeno stanje. Ako je učenik, na primer, postigao ispotprosečne rezultate u skoku udalj, dobiće smernice kako ovaj segment može da unapredi određenim vežbama koje može da radi, npr. da krene s dodatnim vežbanjem, tri puta nedeljno preskakanje vijače. Ili ako celo odeljenje ima slabije rezultate u okviru testa kardiorespiratorne izdržljivosti (test šatl ran), onda se čas fizičkog koncipira tako da se ova motorička sposobnost razvija i unapredi kod učenika. Uz to, svakom svakom učeniku se individualno posvećuje pažnja, a i preporučuje koje vežbe da radi kod kuće, napolju, s vršnjacima i porodicom - navodi Pašić.

Ideja je da svi podaci iz softvera, ističe Pašić, budu dostupni i roditeljima preko obrazovnog elektronskog sistema u kojem vide i dnevnik svog deteta. Ne bude li odmah tehničkih uslova za to, i đaci i roditelji dobijaće u pisanoj formi rezultate testa i predloge za vežbanje.

- Prema današnjim konceptima u svetu, dobijeni rezultati ne bi smeli da se koriste za eventualna poređenja i ocenjivanje učenika i rezultati ne služe ni za kakvu klasifikaciju ili selekciju đaka. Pored merenja i praćenja određenih komponenti fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika, veoma bitnu ulogu ima i edukacija učenika o značaju, načinu i metodama za poboljšanje svake od komponenti, odnosno da se promovišu pozitivne vrednosti prema fizičkom vežbanju i fizičkoj aktivnosti uopšte, što bi omogućilo razvoj pozitivnih stavova učenika - naglašava Pašić i dodaje da će na kraju svake školske godine biti analiza efekata primene ovog sistema.

Pokretanje softvera biće zapravo vrhunac reformisanja programa fizičkog vaspitanja, započetog 2017. Ovaj sistem praćenja "peške", bez softvera, uspostavljen je već za starije osnovce i srednjoškolce, a nastavnici na osnovu tablica referentnih vrednosti daju preporuke učenicima kako da poboljšaju ili održe nivo motoričkih sposobnosti.

- Trenutno u školama nastavnici prate i testiraju učenike kojima predaju koristeći pedagošku dokumentaciju, vode radni karton za svakog učenika koji sadrži podatke s testiranja. Međutim, u vremenu digitalizacije možemo konstatovati da je to zastareo način praćenja. Zato pokrećemo softver koji će omogućiti nastavniku jednostavniji unos podataka, brže povratne informacije do učenika i roditelja, kontinuirano praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika tokom školovanja, efikasniji rad na unapređenju mera za poboljšanje fizičkog statusa od interesa za zdravlje učenika, kao i praćenje trenda razvoja učenika kojima predaje. Ceo sistem od sledeće školske godine biće obavezan za sve srednje škole, kao i za sve osnovne, počev od trećeg razreda - kaže Pašić i dodaje da je planirano da projekat, zajedno sa ZVKOV i ZUOV, vode profesori s Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (redovni profesori dr Ivana Milanović, dr Snežana Radisavljević Janić i dr Dragan Mirkov), koji od 2011. učestvuju u projektima Uspostavljanja sistema praćenja fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju, dok je obuke za primenu softvera pripremio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a počeće tokom drugog polugodišta ove školske godine.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić