Vesti o vršnjačkom nasilju među osnovcima i srednjoškolcima uvek uznemire javnost, ali nas i zabrinu i podstaknu da se zapitamo zašto su nam deca nasilna?
Deca koja trpe ovaj vid nasilja mogu da budu deca bilo koga od nas. Šta nam se to dogodilo da kao društvo, a i roditelji koji žive u tom društvu, ne možemo da sprečimo maloletnike da zlostavljaju svoje vršnjake?
Poslednji slučaj ovakvog vida nasilja dogodio se u Leskovcu. Učenika petog razreda Osnovne škole “Vasa Pelagić” pretukli su školski drugovi, a majka dečaka, koja je slučaj prijavila policiji, rekla je da nasilje nad njenim sinom traje nekoliko godina.
Kako stati na put nasilju među decom, govorio je za Puls Srbije psiholog Zorana Crnjin.
- Ove vrste nasilja je uvek bilo. Podizanje svesti i obraćanje roditeljske pažnje na svoju decu je najbitnije. To znači razgovor sa decom obe strane i onih koji su žrtve i one koja su nasilna. Deca uče iz ličnog primera i to je najbitnije - rekao je Crnjin.
Šta je okidač ovim sve češćim pojavama, i da li je agresija deo ličnosti od rođenja, prema Crnjinu, kompleksniji je problem.
- Deca ne svedoče tome samo u svojoj porodičlnoj okolini, ona to mogu videti i iz širog okruženja, iz vršnjačke grupe kao legitiman način rešavanja problema. Deca često i sama postaju nasilna da bi se pridružila grupi dece koja je nasilnička. Ponekad se nasilje budi u detetu jer nema saosećanja u porodici i emocionalne topline - izjavio je Crnjin.
Da li je pre dvadeset godina bilo manje nasilja, ili je danas kroz društvene mreže dostupnije i putem medija "normalizovano"?
- Nasilje je sveprisutno i više se o tome priča, tu više nema pravila. Roditelji su preokupirani svojim problemima, a digitalni mediji su sve to olakšali. Ukoliko je dete bilo žrtva nasilja roditelj treba da pruži detetu puno podrške i pomoć da problem reši. Osnažiti to dete i roditelje da problem prijave. Ako je dete nasilnik, onda ga ni slučajno ne kažnjavati nasiljem, jer time ono nosi poruku da je fizičko kažnjavanje u redu - saopštio je Crnjin.
Psiholog je pojasnio i kako možemo uticati na to da do nasilja ne dođe.
- Deca su bića u nastajanju. Jasne kazne bile bi u redu, to je oduzimanje privilegija, novčane kazne, oduzimanje telefona. Jasno postavljanje granica šta se može tolerisati, šta ne. Veliki je problem, kada su roditelji previše popustljivi, ili samo ignorišu ova dešavanja i traže opravdanja za svoje dete - izjavio je Crnjin.
Najčeši vidovi nasilja kod dečaka jesu fizičko nasilje, a kod devojčica digitalno nasilje, naveo je Crnjin i dao predlog roditeljima da svoju decu pitaju kako bi se oni osećali da se nađu u situaciji žrtve.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
