Orijentisanje na biobnovljive energetske izbore, kriza energenata u Evropi i navodi predsednika da je Srbija upala u strukturne probleme, pokretači su polemike u današnjem jutarnjem programu.
Sa voditeljima je razgovarao Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku i pojasnio šta će sve Srbiji trebati za ulaganje u energretski sektor.
- Problemi su dvojaki. Oni sežu od 1970.godine, pa do 1992. godine kada je veliki broj stanovništa prešao na ogrevno drvo- izjavio je Kovačević ukazujući na jaz između cena životnih namirnica i ostalih potreba potrošača koji pribegavaju alternativama radi uštede.
- Ovo je pre svega pitanje grejanja domaćinstava. Koliko bi se kvalitet života promenio kada bi troškovi goriva bili upola manji. Kada bismo ogrevno drvo koristili efikasnije - izjavio je Kovačević.
Zajednička stabilnija budućnost je ono što treba, po pitanju energetike, da bude cilj svih država regiona radi što optimalnijeg života na Balkanu.
- To je formiranje regionalnog tržišta. Jedno uređeno tržište na Balkanu bi bilo dobar partner Centralnoj Evropi, Ukrajini, Nemačkoj. Ako bi se ovde valjano koristile postojeće elektrane, a da domaća potreba prestane, odnosno da stanovništvu ne treba podrška u hladnim danima, onda bi to bilo funkcionalno - rekao je Kovačević.
A kao mogućnosti Srbije Kovačević ističe da se u energetici, pre svega, radi o tome kako mi upravljamo vremenskim prilikama.
- U Srbiji ogrevno drvo učestvuje sa 16% to je ogroman resurs, kada bi ga koristili efikasnije bilo bi još bolje. Onda dolazi solarna energija, jer je broj sunčanih dana veliki i iskoristljivost Sunca izuzetna. Balkan je zanimljiv jer ima manju gustinu stanovništva od Evrope -dodao je Kovačević.
Ogorman potencijal Srbije po pitanju energije prepoznaje se u njenim prirodnim bogatstvima
- Imamo resurs vetra koji je jako slabo razvijen tako da su vetroparkovi takođe budućnost Srbije. Hidroenergija, solarna energija, ogrevna energija, vetroenergija sve je to budućnost razvitka zbog širokih neiskorišćenih prostora - objasnio je Kovačević.
Srbija je potpisnica Pariskog klimatskog i energetskog sporazuma i Deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Put srpske zelene energetske tranzicije pored dešavanja u Ukrajini moguć je, kako navodi Kovačević, uz dobro planiranje i vreme koje će svi stanovnici u to dugoročno uložiti.
- Ugalj je u Srbiji počeo da se priprema 1954.godine da bi tek 1976.godine bio ogroman skok proizvodnje. Ovo što sad imamo nastalo je samo u 10 godina! Dakle svi projekti traže period priperme, analize i realizacije - zaključio je je on.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
