Prošle su više od dve decenije od kako je 29. novembar ukinut kao državni praznik.
Ovim praznikom se obeležavalo Drugo zasedanje AVNOJ-a, koje je održano 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini, i na kojem su donate odluke koje su trasirale put buduće posleratne Jugoslavije.
O ovoj temi u emisiji Puls Srbije govorili su Miloje Pršić, istoričar i Nikola Šainović, nekadašnji predsednik Vlade Republike Srbije.
- Ja bih rekao da su Jugoslavije, prva, druga pa i treća, nastajale na fonu velikih ideja koje su tada bile aktuelne. Ideja o ujedinjenim slovenima je bila ideja o slobodi. Posle prvog svetskog rata svako je pokušao da sam to gradi i ideja o jugoslovenstvu se trošila. Došao je fašizam koji je to još više pogoršao - rekao je Šainović i dodao:
- Druga ideja je nastala na ideji komunizma i radničke klase i nije bilo važno šta ste po nacionalnosti. Onda je došao kraj sovjetskog saveza, došao je kapitalizam i onda se srušila i ta Jugoslavija. Ali smo živeli period od kraja prvog svetskog rata do nekih osamdesetih godina u zemlji koja se neće ponoviti - smatra Šainović.
Pršić je izneo suprotno mišljenje rekavši do smatra da Jugoslavija nije bila idealna država, a posebno ne za srpski narod.
- Nisam Jugonostalgičar, već Srbin od srpskoga roda. Kada bi napravili retrospektivu, videli bi da je Srbija podnela stravične žrtve u stvaranju Jugoslavije. Izgubla je 1. 247. 535 ljudi. Ekonomski je potpuno uništena, Austrougar, Bugari i Nemci odneli su veliki deo našeg kulturnog nasleđa - rekao je Pršić.
Iako smatra da je ideja oJugoslovenstva dobra, on ističe da je nisu svi iz istih razloga podržavali.
- Sama ideja o Jugoslovenstvu je odlična ideja, ali nisu je isto svi poimali. Od stvaranja Jugoslavije, ta država nikako nije mogla da profuncioniše sve do 1929. Tada se uspostavila šestojanuarska diktatura.
Nemate nikakvog boljitka do 1934. kada se događa ubistvo kralja Aleksandra u Marselju. Od tada do 1939. stvara se banovina Hrvatska od delova više banovina i tada ulazi u nju preko milion Srba. Hrtvati su tu izuzetno uspeli u politici za svoje interese - kaže Pršić i dodaje da su Komunistička partija Slovenije i Hrvatske vodile računa isključivo o svojim interesima uz podršku Tita:
- Titovo ime nije bilo poznato sve do 1943. Do tada se u dokumentima navodi samo kao Tito. Tek 29. novembra 1943., kada Slovenci predlažu da mu se dodeli zvanje Maršala, prvi put saznajemo njegovo navodno puno ime i preime, a postoje sumnje da se radi o pripadniku internacionalne terorističke organizacije - zaključio je Pršić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
