Danas je 29. novembar, do 2002. godine obeležavao se kao državni praznik, Dan Republike. Od Drugog svetskog rata, slavio se na dan kada je održano drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) u Jajcu 1943. godine. Sećanja na ovaj praznik i zajedničku veliku državu blede i pamte ga uglavnom samo stariji građani.
Na zasedanju u Jajcu suspendovana je monarhija, osnovani su vrhovni državni organi nove Jugoslavije, a Josip Broz Tito proglašen maršalom. Dve godine kasnije i država republikom.
AVNOJ je tada konstituisan kao zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije dok je kao najviši izvršni i organ narodne vlasti konstituisan Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade.
Poništene su sve odluke i obaveze koje je donela dotadašnja vlada i ona je, zajedno sa Petrom II Karađorđevićem, prognana iz zemlje.
Tada su slovenački i hrvatski delegati u Jajcu nastupali kao predstavnici posebnih država, a Slovenija je imala posebne zahteve oko granica i jezika.
Srbija nije imala svoju delegaciju, već su po jedinicama nasumično prikupljeni srpski borici, i oni, po mišljneju istoričara, nisu imali neke posebne zahteve.
Praznik bratstva i jedinstva svih naroda i narodnosti slavilo je neradno više od 23 miliona Jugoslovena. Danas se sa setom prisećaju tih dana.
Oni stariji kažu da se na današnji dan išlo na izlate u inostranstvo, kao i da je bio lep praznik, ali i da su se sabirali rezultati i dodeljivane diplome i pohvale zaslužnima.
Baš 29. novembra presecane su crvene vrpce, otvarane fabrike, organizovane priredbe i polagane pionirske zakletve.
Dok je većina građana Titove Jugoslavije slavila, uz pesmu i bogatu trpezu, novinari su bili na radnom zadatku.
Dan Republike poslednji put je obeležen 2001. godine, iako se zajednička država raspala deceniju ranije.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
