Sve više mladih žena u Srbiji zahteva da se porodi carskim rezom jer se, kako kažu svojim ginekolozima, plaše prirodnog porođaja, a nisu svesne kakve sve posledice ova operacija može da ostavi na njihovo zdravlje i zdravlje novorođenčadi.
Situacija je posebno zabrinjavajuća u Vranju, gde čak 90 odsto budućih mama ima ovaj zahtev, kaže za Kurir dr Gordana Đorđević, načelnica Službe za ginekologiju i akušerstvo Zdravstvenog centra Vranje.
- Sve je više mladih mama koje traže porođaj na carski rez, a njemu je samo ime "carsko". U pitanju je teška operacija koja sa sobom može da nosi komplikacije. To je jedna od najkrvavijih operacija u akušerstvu i radi se samo pod strogim indikacijama. Nejasno mi je zašto devojke to rade. Da li su uplašene bolom? Ali za to postoji epidural, gledamo da se svaki porođaj obezboli - kaže dr Đorđević.
Ona tvrdi da se žene koje su se prvi put porodile prirodno, a drugi put zbog nekog problema morale na carski rez uvek izjasne da im je prirodni porođaj bolji jer je oporavak brži.
- Carski rez sa sobom nosi veliki ožiljak, ranu. Jednom otvoren trbuh je otvoren trbuh. Rana boli, potrebno je mesec i po, dva da se organizam vrati u normalu. Kad god popričam s mamama, odgovaram ih od te ideje, i zbog njihovog zdravlja i zbog dobrobiti bebe. Možda ne bi bilo loše uključiti psihologe, koji će da razgovaraju s njima, da im objasne da je prirodan porođaj ipak ono što je priroda donela - kaže dr Đorđević.
Načelnica odeljenja humane reprodukcije GAK Višegradska i redovni predavač na Medicinskom fakultetu prof. dr Olivera Kontić Vučinić navodi da se u Srbiji jedna trećina porođaja radi na carski rez.
- Prošle godine imali smo 60.000 porođaja, od tog broja imamo trećinu carskih rezova. Tako veliki broj uopšte me ne veseli. Za to ne postoji opravdanje. Svetska zdravstvena organizacija je rekla da mora biti ispod 15% opravdanih carskih rezova, ali taj broj raste svuda - kaže Kontić Vučinić i dodaje da porodilje ne shvataju posledice koje mogu da nastanu tokom i posle ove operacije.
- Ako je prvi porođaj na carski rez, svaki sledeći porođaj je visokorizičan. Materica je sečena, a to nosi opasnost za sve ostale trudnoće. Carski rez bi morao biti opravdan, on bi trebalo da bude spasavanje majke ili bebe, ili oboje - ističe ona i dodaje da se često boje one žene koje su zatrudnele zahvaljujući medicinskoj pomoći.
Dijabetes, astma, alergije, autizam
Deca rođena na carski rez osetljivija
Prof. dr Olivera Kontić Vučinić ističe da carski rez može da ostavi posledice po bebu i da ga treba raditi samo ako su mama, beba ili oboje ugroženi.
- Deca rođena na carski imaju mnogo češće problem s respiratornom funkcijom. Pluća deteta koje nije prošlo kroz porođajni kanal nisu se pripremila za način disanja van majke. Samo se materica iseče i beba odjednom to udahne. Deca koja ne prođu kroz majčin prirodni put imaju i znatno slabiji imunološki sistem, a ona su u riziku i od dijabetesa, alergija, astme, autoimunih bolesti.
Ta deca su pod povećanim rizikom pojave spektra autizma. Dakle, ako dete ima predispoziciju, ne mora da znači da će bolesti biti. Ovo može da bude faktor da dođe do ekspresije bolesti.
- U tome što bez opravdanog razloga mame traže carski rez je ključan aspekt društvenih mreža. Tamo se mogu naći sva negativna iskustva vezana za vaginalni porođaj. Svako ko pretrpi loše iskustvo piše po mrežama, a one žene koje imaju dobra iskustva se ne oglašavaju.
ČINJENICE
- 62.180 beba rođeno je u Srbiji 2021.
- 17.803 bebe rođene su u beogradskom regionu prošle godine
- 622 bebe rođene su u Vranju 2021. godine
- 4.187 beba rođeno je u Novom Sadu 2021.
- 2.241 beba rođena je u Nišu 2021.
- 1.604 bebe rođene su u Kragujevcu 2021.
- 1.486 beba rođeno je u Novom Pazaru 2021.
- 1.165 beba rođeno je u Subotici 2021.
- 1.103 bebe rođene su u Pančevu 2021.
- 1.086 beba rođeno je u Leskovcu 2021.
Tu imamo i aspekt estradizacije, žene vide da neka zvezda zahteva carski i odmah misli da je to onda sigurno dobro. A nije, ako on nije neophodan.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
