Važno je znati da arterijski krvni pritisak sezonski oscilira, s promenom godišnjeg doba i da su zimi više vrednosti jer je hladno vreme, slanija i jača hrana. To zahteva korekciju terapije, koju mora da uradi lekar, a pacijent to nikako ne sme samoinicijativno da radi na osnovu izmerenih vrednosti pritiska, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Vesna Stojanov, načelnik Centra za hipertenziju Srbije Klinike za kardiologiju UKC Srbije, predsednik Udruženja za hipertenziju Srbije i redovni član SKANU.
Koja je to vrednost za koju se kaže da pacijent ima povišen krvni pritisak?
- Kućno merenje zauzima važno mesto u postavlajnju dijagnoze. Pritisak 135/85 mmHg izmeren u kućnim uslovima znači da pacijent ima povišen krvni pritisak. Kućno merenje ne sme da postane opsesivno, ne sme pritisak da se meri bezbroj puta tokom dana i da se terapija uzima u zavisnosti od vrednosti arterijskog krvnog pritiska.
Kako treba da se meri?
- Pritisak treba meriti sedam dana u isto doba dana kada se postavi dijagnoza, potom dva-tri puta nedeljno i kasnije jednom-dvaput mesečno ili kada pacijent ima tegobe. Bitno je da pacijent uvek uradi tri merenja u razmaku od tri do pet minuta i prosečna vrednost je zapravo vrednost pritiska. Pritisak treba da se meri u isto doba dana, a aparat može biti električni, tj. na baterije, ali manžetna mora da bude na nadlaktici. Takođe, važna je primena ambulatornog 24-časovnog monitoringa arterijskog krvnog pritiska. Pacijent nosi aparat 24 sata i da obavlja svoje uobičajene dnevne i noćne aktivnosti, čime se postavlja pravilna dijagnoza i prati terapijski efekat leka. Bitno je da imamo noćne vrednosti pritiska. Ako izostane noćni pad pritiska, to može da ukaže da se radi o sekundarnoj hipertenziji ili da pacijent nije dobro spavao, u svakom slučaju, za lekara su to jako važne vrednosti. Potrebno je naglasiti da se dijagnoza i dalje postavlja merenjem pritiska u ambulanti, merenje lekara je važno. I ako su vrednosti preko 140/90 mmHg, znači da pacijent ima hipertenziju (povišen pritisak). Važno je svakom pacijentu uraditi i procenu elasticiteta krvnog suda i palpirati periferne krvne sudove.
BROJ MLADIH OBOLELIH U PORASTU
Koliko godina vam imaju najmlađi pacijenti i raste li njihov broj?
- Bavimo se lečenjem pacijenata od 18. godine, a do tog perioda lečenje sprovode pedijatri. Na kongresu smo čuli da je česta pojava i esencijalne hipertenzije u mlađem životnom dobu kao posledica neadekvatnog načina života, tj. sedantalnog - mnogo vremena provedenog za kompjuterom, smanjena ili preterana fizička aktivnost, slana, masna, brza hrana, dosta alkohola, energetskih pića, pušenje cigareta, narkotici, sve su to razlozi za ranu pojavu hipertenzije. I broj obolelih je u porastu.
Upravo je u Beogradu bio uspešan 8. Kongres hipertenzije s međunarodnim učešćem u organizaciji Udruženja za hipertenziju Srbije. Koje su novine u lečenju povišenog pritiska predstavljene?
- Novina je da se renalna denervacija (invazivna procedura) može primeniti u lečenju nekontrolisane i rezistentne hipertenzije i da pacijent može sam da prihvati ovaj način lečenja. Na taj način može da se smanji broj antihipertenzivih lekova koje pacijent uzima i postiže se bolja kontrola vrednosti krvnog pritiska, a sprečava se i nastanak komplikacija do kojih dovodi arterijska hipertenzija. Naravno, ima još dosta novina, o kojima ćemo više pričati na Evropskom kongresu hipertenzije, koji će se održati u Milanu u junu 2023.
Koliko tačno ljudi u Srbiji ima visok pritisak?
- U Srbiji 48,6% odraslog stanovništva ima povišen arterijski krvni pritisak. Ali postajemo sve starija nacija i osobe starije od 60 godina u 60% slučajeva imaju povišen arterijski krvni pritisak.
MULTIDISCIPLINARNI PRISTUP
Šta tačno podrazumeva multidisciplinarni pristup u lečenju visokog pritiska i jesu li pacijenti i lekari svesni njegovog značaja?
- Multidisciplinarni pristup u dijagnozi i lečenju je važan da bismo sprečili nastanak komplikacija. Osim kardiologa, neophodni su i endokrinolog i nefrolog za postavljanje pravilne dijagnoze arterijske hipertenzije. Sekundarne hipertenzije čine 5% svih hipertenzija, a to znači da su ili bolesti bubrega i promena na renalnim, tj. bubrežnim krvnim sudovima ili oboljenja endokrinih žlezda uzroci povišenog krvnog pritiska. I zato ove tri specijalnosti moraju da budu u timu.
A preventiva?
- Naravno, bez preventive, koja mora da se sprovodi još dok je dete u stomaku majke pa do kraja života, nema pravilne terapije povišenog krvnog pritiska. To podrazumeva umeren unos soli, fizičku aktivnost, sprečavanje gojaznosti, umeren unos alkohola, bez upotrebe energetskih pića, adekvatna ishrana bez slanih grickalica, prestanak pušenja. U svemu tome mnogo nam pomažu specijalisti ishrane zdravih i bolesnih ljudi. Neizostavno mesto zauzimaju ginekolozi i pedijatri. Da bismo adekvatno lečili komplikacije, tu su nam neurolozi, neurohiruzi, angiolozi, vaskularni hirurzi i kardiohirurzi i anesteziolozi. Ne smemo zaboraviti oftalmologe i urologe. Naravno, posebno i značajno mesto zauzimaju psihijatri, jer ovo stresno vreme znatno utiče na nastanak povišenog krvnog pritiska i to je razlog što je njihovo mesto u lečenju ovih pacijenata neizostavno. U našoj zemlji jedino u Centru za hipertenziju Klinike za kardiologiju UKCS sprovodimo multidisciplinarni pristup u dijagnostici i lečenju pacijenata s hipertenzijom i centar je u mreži Evropskih centara za hipertenziju.
Kako nam je korona promenila tu sliku nagore?
- Još nemamo statističke podatke koliko je korona uticala na porast broja obolelih od povišenog artreijskog krvnog pritiska. Studije iz Kine su pokazale da su osobe s povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom i drugim kardiovaskularnim bolestima razvijali znatno težu kliničku sliku kovid infekcije. Pacijenti su posle preležane kovid infekcije često imali znatno više vrednosti krvnog pritiska ili se kod nekih prvi put postavila dijagnoza povišenog krvnog pritiska. Razlog je najverovatnije to što kovid dovodi do inflamatorne (upalne) reakcije i promena na endotelu krvnog suda. Isto je bilo i sa dijabetičarima, imali su znatno više vrednosti glikemije i kod mnogih je uveden insulin, ili je nekima prvi put postavljena dijagnoza šećerne bolesti.
Koje komplikacije donosi visok krvni pritisak i koje su najčešće u Srbiji?
- Arterijska hipertenzija je glavni faktor rizika za nastanak moždanog udara, tj. šloga - u 72% slučajeva se javlja kod osoba sa povišenim pritiskom, 48% srčane slabosti, 42% poremećaja srčanog ritma, 30% promena na perifernim krvnim sudovi, a 28% dijaliza su posledica povišenog krvnog pritiska. Ovo su podaci koji se odnose i na našu zemlju.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
