A SAD, ADIO! Posle 10 hiljada pacijenata, borbe, straha, suza i radosti VREME JE ZA KRAJ KARIJERE U KOVIDU

Od tog 20. decembra 2020. kroz ovo zdanje prošlo je skoro 10.000 pacijenata. Borba na život i smrt, suze, znoj, tuga za preminulima i radost pobede smenjuju su se ravno dve godine. Vreme je da ovi hrabri ljudi koroni konačno kažu - adio!

Za ove dve godine, moja verna saputnica u pričama iz pandemije foto-reporterka Zorana Jevtić i ja i ne brojimo koji nam je više put u kovid bolnici. Al' se nadamo da je ovaj poslednji. U kovid bolnici Kruševac svega je pedesetak pacijenata, a čak je 500 kreveta. Praktično svakog momenta očekuju da zatvore vrata nezvanoj pošasti i otvore ih za neke druge pacijente, one kojima treba palijativna nega.

GORDANA DRAGOŠEV: DALI SMO OGROMAN DOPRINOS

Gordana Dragošev, glavna sestra kovid bolnice Kruševac, kaže da konačno mogu da odahnu posle skoro tri godine.

- Dali smo svoj maksimum i veliki doprinos u borbi protiv ove opake bolesti koja je svoju ćud menjala iz pika u pik. Srećni smo da dolazi dan kad ćemo moći da se u potpunosti vratimo porodicama i primarnom poslu - kaže Gordana i dodaje:

- Sa jedne strane, imali smo stalno punjenje bolnice pacijentima, a sa druge, dobru energiju radnika. Najteže slike su mi bile kad vidim i od osam do deset kola hitne pomoći na trijaži, a dan je tek počeo. Bilo je dana kada je toliki priliv pacijenata da te uhvati strah da li ćemo sve savršeno da ispratimo. A onda dođe sutrašnji dan, i vidiš da si sve dobro pregrmeo. Borili smo se i za zdravstvene radnike. Imao si osećaj da su svi u jednom trenutku bolesni, ali svi su se odmah posle kovida vraćali na posao.

Sve je ovde nekako drugačije, s manje gužve... Velika jelka na ulazu najavljuje godinu novu. Ali opet, sve je i isto - pištanje monitora navodi te ka intenzivnoj. A u njoj toliko puta viđena borba. Jedino što je sada kud i kamo manje pacijenta. I uglavnom svesnih. Ali opet biju bitku s koronom i raznim drugim bolestima. I mahom su u godinama.

Samo jedan deka je na respiratoru. Bori se već danima. Na očima mu gaza.

- Kad je pacijent uspavan, suše mu se sluznice i ovo je održavanje higijene - objašnjava nam sestra Svetlana Ceca Milojević, koja nas i ovaj put provodi kroz bolnicu.

Prekoputa je Bisenija Mladenović (69) iz Grabovice kod Kladova. Ruke su joj plave, al' ona je nasmejana - posle dve nedelje ide kući!

- Bilo mi je teško, ali sam trpela. Sa onom maskom je najgore, htela sam da je malo mrdnem, da je otvorim, da dišem. Sestre mi nisu dale ni da je pipnem, pa sam tako trpela - smeje se Bisenija.

Pored nje je aparat za gasne analize. Upravo je špric nečije krvi gurnut unutra, a izašao je papir koji je pokazao katastrofu. Trk u prostoriju pored. I u ruke crvenu torbu za reanimaciju. A u trku spaziš malu jelku na pultu okićenu rukavicama, špricevima i bočicama terapije! Srećna Nova godina!

Baka od sedamdeset i kusur godina više ne zna za sebe. Kače je na NIV, respirator gde bi trebalo da bude svesna.

- Brzo, brzo aspiracija - viče Milan Milanović, spretni medicinski brat.

Stižu creva, čudesa, gura mašina vazduh u pluća, podiže se bakin grudni koš... Vade joj sekret iz disajnih puteva. Ubacuje mašina pod pritiskom kiseonik, udah-izdah, al' saturacija pada. Džaba sve. Poslednji korak - intubiranje. Mašina diše umesto nje... Korona i dalje ubija. Idemo. Previše je tužno.

- Vreme je da podvučemo crtu - kaže nam anesteziolog dr Vladan Cvetanović, rukovodilac kovid bolnice Kruševac:

- Kovid bolnica definitivno ide ka zatvaranju, u toku je izrada elaborata za prenamenu u bolnicu za palijativnu negu. Moja ekipa i ja završavamo našu karijeru u kovidu. Sa puno želje i volje vraćamo se redovnim aktivnostima u UKC Niš, a ja svojoj matičnoj Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju.

Čovek koji se u kovidu nagledao teških momenata, iz njega želi da ponese ono najbolje - sećanje da je na hiljade spasenih života i dobro koje je doneo profesiji.

- Zahvaljujući kovidu, neki vidovi kiseoničkih terapija, kao što je taj haj flou, koji je narod toliko puta čuo, ući će u širu upotrebu. Svaki internista koji je radio u kovidu sad je familijarniji s tom terapijom koja je pre pandemije bila rezervisana samo za intenzivnu negu. Neki protokoli, koji nisu bili toliko široko primenjivani, kroz kovid su došli do izražaja, kao npr. prevencija duboke venske tromboze - svaki ležeći pacijent dobija niskomolekularni heparin. Valjda smo naučili i da se svaka infekcija ne leči antibioticima, jer nas je preterana upotreba dovela do izražene antibiotske rezistencije. Sjajna je bila međusobna saradnja bolnica u celoj Srbiji, te se nadam da će tako i ostati.

I opet jelka - na kraju. Za Novu godinu i nove početke...

POSTKOVID SINDROM

Dr Cvetanović navodi i da se može reći da zdravstveni radnici imaju svojevrsni postkovid sindrom.

- Ogromna je iscrpljenost, prezasićenost, pa čak se može reči i demotivisanost kolega. Rad u kovidu ostavio je ogromne posledice na psihofizičko zdravlje zdravstvenih radnika. Kad je baš gorelo, to nismo sagledavali s te strane, ali danas taj danak apsolutno svi plaćamo. A dodatnu težinu tome daje to da nas čeka ogroman posao koji je delimično posledica kovida, a delimično toga da je celokupna pažnja bila usmerena ka kovid pacijentima - kaže dr Cvetanović.

HETEROGENI PACIJENTI

Među pacijentima koji leže u ovoj bolnici ima i onih sa upalom pluća, ali, kako navodi dr Cvetanović, uglavnom su tu zbog kovid pozitivnosti, a ne zbog same kovid bolesti.

- Oni zahtevaju multidisciplinarno lečenje, jer je i hirurških, internističkih, onkoloških pacijenata. I to je stručni izazov, da imate tako heterogene pacijente u ne tako velikoj grupi - objašnjava dr Cvetanović.

Kurir.rs/ Jelena S. Spasić