Primarnu zdravstvenu zaštitu u Danskoj čine uglavnom privatne klinike, lekari su porodični, a troškove pokriva javni sektor. To je suština danskog modela zdravstva, čije delove želi da iskopira ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, koja je najavila da će srpski stručnjaci posetiti tu zemlju kako bi videli šta možemo da uzmemo kao mustru.
Ministarka Grujičić nedavno je izjavila da treba stvari koje su uvedene u drugim zemljama da kopiramo, a kao dobar primer pomenula je Dansku, i to da ima dobro razvijenu primarnu zdravstvenu zaštitu, te da "treba otići tamo i videti kako oni funkcionišu i, ono što može da se primeni, iskopirati". Razlika je samo što je, kako je navela ministarka za TV Prva, Danska ravna, a mi imamo brdske predele.
Kako danski model funkcioniše, iz prve ruke za Kurir objašnjava dr Milan Sočević, specijalista opšte medicine koji radi više od 15 godina kao lekar opšte prakse u Kopenhagenu, a prethodno je bio zaposlen u javnoj bolnici.
- Primarnu zdravstvenu zaštitu u Danskoj uglavnom čine privatne klinike, kojima pojedinac ima pristup putem žute zdravstvene kartice. Ona je dokaz zdravstvenog osiguranja, koje imaju gotovo svi građani u zemlji. To znači da troškove konsultacija i/ili tretmana pokriva javni sektor. Svaki građanin u zemlji ima svog lekara kod kojeg ima pravo na pregled. Broj pacijenata po lekaru opšte prakse u proseku varira od 1.600 do 2.000 i za njih je lekar odgovoran od 8 do 16 sati, posle čega se hitni pacijenti upućuju dežurnom lekaru i hitnoj pomoći u bolnici - kaže dr Sočević i dodaje da lekar opšte prakse pokriva celu porodicu - decu od rođenja, trudnice, hronične bolesnike, plućne, osobe sa dijabetesom, pacijente kojima je hitno potrebna medicinska pomoć...
U zavisnosti od zdravstvenog problema, navodi dr Sočević, sekretarica lekara ili medicinska sestra procenjuje hitnu potrebu za pregledom.
- Ako je sekretarica u nedoumici, od doktora se traži savet. U principu, svi koji se jave mogu očekivati termin za konsultacije u narednih nekoliko dana, npr. od jednog do pet dana. Međutim, ovo je samo prosek, a vreme čekanja može varirati od klinike do klinike. Vreme čekanja za specijaliste može biti relativno duže, a ako je problem akutan, lekar opšte prakse može preporučiti da bude kraće. Očekivano je da će vreme čekanja kod specijaliste privatne prakse biti duže nego kod specijaliste u javnoj bolnici - objašnjava dr Sočević.
Novoobrazovani privatni lekar, navodi dr Sočević, zarađuje oko 50.000 danskih kruna mesečno, što je oko 6.670 evra, dok viši doktor/primarijus u javnoj bolnici oko 65.400 kruna iliti oko 8.720 evra. Ali vođenje privatne ordinacije povezano je i sa troškovima za zaposlene, prostorije, kompjuterske sisteme..., a i Danska ima jedno od najvećih poreskih opterećenja u svetu.
Srbija, ističe dr Sočević, može mnogo da nauči od Danske:
- Ponosimo se činjenicom da pojedinac uvek ima sigurnu bazu kod svog lekara opšte prakse, koji uvek ima pristup zdravstvenoj dokumentaciji pacijenta, pa saradnja sa ostalim delovima zdravstvenog sistema optimalno funkcioniše. Sva plaćanja korisnika u zdravstvenom sistemu obavljaju se kroz javni sektor, kao rezultat činjenice da u Danskoj imamo univerzalni model socijalne zaštite. Jedino mesto gde korisnik plaća uslugu jeste kod stomatologa za osobe starije od 21 godine. Nadam se da ovo može poslužiti kao inspiracija za Srbiju. Našu državu doživljavam kao kuću u prenesenom smislu. Da bi kuća bila jaka, kuća mora biti osigurana. To znači da zdravstveno osiguranje treba biti dostupno svakome.
KUBANSKI MODEL
Kao jedno od rešenja za srpsko zdravstvo ministarka Grujičić navela je i kubanski model.
- Treba da promenimo specijalistički način izvođenja medicine, koji je skup i preslikan je po modelu na SAD. Treba da radimo po kubanskom modelu i imamo porodičnog lekara koji bi mogao da reši preko 80% problema onih stanovnika za čije zdravlje odgovara - navela je Grujičićeva za Euronjuz.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
