OVO SU 9 SMRTONOSNIH CRNIH TAČAKA U SRBIJI U KOJIMA PROLAZI OPASNI TOVAR: Akcident u Pirotu opominje na OVE rizične rute!

Nakon četiri dana vanredne situacije u Pirotu zbog curenja amonijaka iz vagon-cisterne koja je u nedelju iskliznula iz šina na pruzi Niš-Dimitrovgrad, kod mesta Sopotski Han, život građana se juče vratio u normalu.

U vazduhu nema prekoračenja granične vrednosti amonijaka, a štab za vanredne situacije je odlučio da vrtići i škole počnu s radom osim u selima Staničenije Sopot i Crvenčevo, koja se nedaleko od mesta nesreće, dok je saobraćaj na auto-putu Niš-Dimitrovgrad kod Pirota normalizovan.

Izbegnuta ekološka katastrofa u Pirotu zabrinula je mnoge građane, a ekolozi upozoravaju da u Srbiji ima najmanje devet rizičnih tačaka na kojima se prevoze opasne materije.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj kaže za Kurir da je naša zemlja tranzitna i da ima nekoliko industrijskih centara u kojima se vrši prevoz opasnih materija i u kojima postoji realna opasnost da u slučaju takvih incidenata dođe do ekološke katastrofe.

- Amonijak nije jedina vrsta opasnih materija koje se prevoze. Šta li bi se tek desilo kada bi umesto amonijaka bila sumporna kiselina. Pre pet godina sam upozorio da treba naći rešenje za prevoz opasnih materija ispod Beograda i u njegovoj okolini. Pored prestonice, tu su i Pančevo, Bor, dolina Jadra, Valjevo, odnosno Kostolac, Kolubara.

Takođe, tu je i Smederevo, Šabac, koji je i bio povezan ovim delom pruge na kojoj je došlo do akcidenta - navodi Kalmar.

Dodaje i da su opasne tačke one u blizini industrijskih zona:

- Pored prevoza tih opasnih materija imamo i transport materija koje ne mogu da izazov katastrofu, ali imaju negativan uticaj na životnu sredinu. To je, na primer, prevoz pepela, uglja, šljake. Nikada nisam video nijedan kamion koji prevozi ugalj da je prekriven. Ne želim da širim paniku i ne mora da znači da će se na svim mestima desiti ovako nešto, ali dovoljan je samo jedan od sto slučajeva i da dođe do ekološke katastrofe.

Nenad Stanisavljević

Pruga Niš-Dimitrovgrad je iz 19. veka

Nenad Stanisavljević iz "Infrastrukture železnice Srbije" za Kurir televiziju je rekao da je na pruzi Niš-Dimitrovgrad u poslednjih pet godina bilo prosečno tri-četiri iskliznuća na godišnjem nivou:

- Nisu bila baš ovakva iskliznuća, sa ovakvim posledicama, ali činjenica je da je pruga Niš-Dimitrovgrad stara, izgrađena je 1886. godine, i to je jedina neelektrificirana deonica na čitavom međunarodnom železničkom koridoru 10. Pruga jeste stara, ali problem može da bude i neispravnost cisterne, prekoračenje količine tovara koja se nalazi u vagonu, može biti i greška čoveka. Trenutno se prikuplja ta dokumentacija i sve se utvrđuje kako bi se precizno i tačno utvrdio uzrok za ovakvu nesreću.

Tu ne strada samo biljni i životinjski svet već i podzemne i nadzemne vode. Što se tiče zdravstvenih problema i opasnosti od trovanja, to je dosta kompleksnije i obimnije.

Kalmar kaže i da bi ceo čvor Beograda trebalo da se analizira i da se vidi šta se tu može prevoziti od štetnih materija:

Transportne crne tačke

• Pančevo - teška hemijska industrija, prevoz opasnih, otrovnih i zapaljivih supstanci
• Pirot - amonijak
• Šabac - amonijak
• Smederevo - sirovine za topionicu, otpad i sirovine koje se spaljuju
• Bor - sumporna kiselina
• Kostolac - hlorovodonična kiselina, ugalj, pepeo
• Kolubara - hlorovodonična kiselina, ugalj, pepeo
• Valjevo i dolina Jadra - hlorovodonična i sumporna kiselina
• Beograd - vagon-cisterne sa opasnim teretom prolaze kroz vračarski tunel (od Vukovog spomenika do Karađorđevog parka)

- Ne mogu ni da zamislim šta bi se desilo kad bi se ovakva katastrofa desila, recimo, kod Vukovog spomenika. Zbog toga je važno da se u budućim diskusijama o strategijama saobraćaja priča o stanju infrastrukture jer Srbija pretenduje da bude industrijalizovana, a vrši ovakav prevoz na većem broju lokacija.

Kurir.rs/ A. K.