Nisu svi i uvek srećni, pogotovu kada govorimo o praznicima. Euforija oko Nove godine i Božića nekako sama po sebi nameće taj osećaj da svi moramo da budemo raspoloženi, nasmejani, veseli. Ipak, šta se događa kada ta euforija prođe posle 1. januara?
Onda dolazi nešto što mnogi ne umeju da opišu, a stručnjaci to nazivaju "postprazničnom depresijom".
O tome zašto nam januar deluje kao najduži mesec u godini, kada uglavnom ostajemo bez novca, jer smo sve dali na poklone i pripremu božićne trpeze, govorila je u emisiji Puls Srbije psiholog, Bojana Šlajmer.
- Postoje individualne razlike u načinu na koji percipiramo svet oko sebe, što bitno utiče na naš kvalitet života. Kada govorimo o postprazničnoj depresiji, to bi pre mogli da podvedemo pod termin depresivno raspoloženje. Depresija je ozbiljno oboljenje koje zahteva farmakološki i psihoterapijski tretman, dok depresivno raspoloženje podrazumeva trenutno osećanje potištenosti, trenutnog neraspoloženja i apatije i teško da ima čoveka koji ga u nekom periodu života nije oseto - tvrdi psiholog.
Ona je istakla najvažnije uzroke pojave depresivnog raspoloženja nakon praznika.
- Ljudi su sumirali godinu i shvatili da nisu ostvarili neke ciljeve, pa čovek kad retrogradno analizira sve aktivnosti može da upadne u depresivno raspoloženje. Treba imati odluke i ciljeve koje želimo da ostvarimo u novoj godini - rekla je psiholog i navela glavne simptome depresivnog raspoloženja.
- Može da krene blaga potištenost, povučenost, asocijalizacija, a može i da dođe do nivoa teškoća funkcionisanja ličnosti. Ona u tom slučaju ne može sa lakoćom da obavlja one aktivnosti koje je do tada mogla.
- Zatim preopterećenost mislima da osoba ne može da pomogne sama sebi da produktivno sprovede neku aktivnost koju je planirala. To može varirati od blažeg do jačeg intenziteta depresivnog raspoloženja. Od pomoći može biti razgovor koji može podići samopouzdanje - objasnila je Šlajmer, istakavši da su labilnije ličnosti posebno sklone depresivnim raspoloženjima.
- Labilnije ličnosti su podložnije depresivnom raspoloženju, jer je njihova ličnost krta i osetljva, pa može i neka nebitna stvar da ih izbaci iz ravnoteže. Jako je važno imati taj tzv. self odnosno svest o sebi, kao i unutrašnju motivisanost.
- Najvažnije je razgovarati sa bliskom osobnom od poverenja, da vidimo šta tu osobu žulja i šta je tišti i zašto misli na taj način. Važno je, dakle, imati realan cilj ispred sebe, važno je imati tu unutrašnu motivaciju, a ako osoba ne može sebi da pomogne treba da porazgovara sa osobom od poverenja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
