SRBIJI FALI 200 LEKARA NA OVOJ POZICIJI, KLJUČNIH ZA SMANJENJE LISTA ČEKANJA Janković: Prelaze kod privatnika, TRIPUT VIŠE ZARADE

Anesteziologa je trenutno nešto manje od 1.000 u Srbiji, a zbog ogromnog obima posla, dugačkih lista čekanja za operacije i težištem rada u intenzivnim negama u državnom zdravstvu ih nedostaje najmanje 200. Naročito nakon pandemije veliki broj anesteziologa odlazi na rad u privatne klinike, posebno u velikim gradovima - Beogradu i Novom Sadu, dok je u Nišu taj trend nešto manji, ali više nego očigledan. Plate su im tamo u najmanju ruku duplo veće nego u državnom zdravstvu. Sa prekovremenim radom i dežurstvima mogu zaraditi i do tri puta više nego u državnim bolnicama - kaže u intervjuu za Kurir anesteziolog prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš, direktor Klinike za anesteziju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju UKC Niš i generalni sekretar Evropskog udruženja anesteziologa.

- U Srbiji je godinama manjak specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije, a slično je i u Evropi i gotovo čitavom svetu. Razlog tome je pre svega eksplozija hirurgije, mnogo veći broj hirurških, ali i dijagnostičkih procedura u kojima smo angažovani. Sada radimo i u okviru nekih drugih invazivnih procedura, u interventnoj kardiologiji i radiologiji, a učestvujemo i u pružanju terapije bola. Problem je dodatno povećan zbog gotovo dvoipogodišnje paralize zdravstvenog sistema usled kovida 19, pa je veliki broj anesteziologa otišao u privatne bolnice. A pre toga bar 90 odsto njih radilo je u državnim. Zbog kovida i liste čekanja su se dodatno nagomilale, ogroman broj pacijenata čeka na ugradnju kuka ili kolena i to je gorući problem. Tačno je to što ministarka kaže, zaista je potreban mnogo veći broj anesteziologa u državnim bolnicama da bi te operacije mogle da se rade van radnog vremena. Svakodnevno radimo redovne hirurške procedure, imamo dosta politraumatizovanih pacijenata i praktično nemamo ljudstvo koje bi izlazilo u susret opravdanim zahtevima za smanjenje lista čekanja. Ali, osim tih specifičnih ortopedskih operacija, liste čekanja za neke druge procedure i nisu toliko dugačke jer smo i tokom pandemije uspevali da radimo na vreme, prvenstveno onkohirurgiju.

I gde je rešenje?

- Ne vidim kako je to moguće rešiti, nema mogućnosti da se nađe vremena za neke vanstandardne procedure i rad van radnog vremena. Uz sve to, kolege su se istrošile tokom kovida. Osim toga što smo specijalnost koja je dala najveći broj, uslovno rečeno, kovid lekara, suočavali smo se i s teškim životnim sudbinama i, nažalost, najvećim brojem smrtnih ishoda. Imamo veliki broj neiskorišćenih dana godišnjeg odmora.

Je li rešenje u povećanju plate, koja je sada, bez pripadajućih koeficijenata, oko 1.000 evra?

- Da, otprilike je oko 1.000 evra i sve plate lekara specijalista u Srbiji su iste. Plata je svakako jedan od motiva za mlade ljude, ali nije jedini, možda čak ni presudan. Potrebni su uslovi rada, uvažavanje u stručnoj i široj javnosti. Nije realno ni očekivati niti tražiti da se problem reši ad hok povećanjem plata jednoj specijalnosti jer bi to izazvalo nezadovoljstvo drugih. Ali bojim se da će ekspanzija privatnog sektora u pravcu ozbiljne hirurgije dovesti do pada zainteresovanosti i motivacije za rad u državnom zdravstvu, naročito na polju hirurgije i anesteziologije.

Iako nemate manje plate od ostalih specijalista, ipak je malo interesovanje za specijalizaciju anesteziologije. Zašto?

- Teško pitanje, svakako je jako zahtevna, što joj i samo ime kaže jer u sebi sadrži tri subspecijalizacije. Jedna je anesteziologija, što znači da se bavite uvođenjem pacijenata u anesteziju i izvođenjem iz nje tokom hirurških i dijagnostičkih procedura i perioperativnim tokom. Druga je reanimatologija, tj. kardiopulmonalna reanimacija onih koji imaju iznenadni srčani zastoj ili su neposredno vitalno ugroženi. I intenzivna terapija, što je verovatno najteži deo naše specijalnosti. Osim fizičkog iscrpljivanja zbog velikog broja radnih sati i dežurstava, izloženi smo i velikom psihičkom stresu, to je tzv. sindrom sagorevanja. Mladi lekari će radije izabrati specijalizaciju koja ne zahteva toliko veliko psihičko i fizičko opterećenje, neće da celog života budu svedoci smrti i patnje.

Koliko anesteziologa godišnje dobije specijalizaciju u Srbiji?

- Još 2013. Ministarstvo zdravlja je utvrdilo da je ova specijalizacija veoma deficitarna, što je značilo da lekari mogu uzeti tzv. volonterske specijalizacije iz anesteziologije. Iako nemaju stalni radni odnos ili odnos na određeno vreme, mogu sami finansirati svoju specijalizaciju. Budući da je veliki broj lekara čekao na birou, te 2013, 2014. i 2015. zaista se mnogo mladih lekara odlučilo za volontersku specijalizaciju iz anesteziologije. I tokom epidemije kovida, na sreću, većina njih je zbog povećanih potreba i zaposlena. Sada gotovo da nema volonterskih specijalizacija, sve manje mladih uzima anesteziologiju iako je, uslovno rečeno, postala popularna i vidljiva široj javnosti. Trenutno je gotovo 150 lekara na specijalizaciji. Ranije je ukupno skoro 100 specijalizacija godišnje odobravano na sva četiri medicinska fakulteta, a sada ih je mnogo manje. U ovom ispitnom roku, makar u Nišu, bio je samo jedan lekar i upisao je specijalizaciju za potrebe jedne bolnice na jugu.

Ima li to veze s tim da su drugi doktori, poput hirurga, ipak mnogo vidljiviji i uzimaju sve zasluge za pacijenta?

- Ranije je važilo mišljenje da je početak i kraj rada anesteziologa u tamnim operacionim salama i da ih se pacijenti ni ne sećaju. Međutim, danas su anesteziolozi i te kako vidljivi jer gotovo stoprocentno leče najteže pacijente u jedinicama intenzivne nege, hirurške ili internističke. I sami pacijenti i njihova rodbina svesni su njihovog značaja.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić