Badnji dan je naziv dobio po tome što se na taj dan u kuću unosi badnjak, koji će se zatim na Božić zapaliti.
Badnjak je bitan simbol u hrišćanstvu zato što se smatra da ga je Josif zapalio u pećini u kojoj je rođen Isus kako bi zagrejao tek rođenu bebu i Mariju Bogorodicu.
Badnji dan proslavaljaju vernici Srpske i Ruske pravoslavne crkve, koji vreme računaju po starom Julijanskom kalendaru. Međutim, vernici Grčke pravoslavne crkve Božić su već proslavili 25. decembra prošle godine, pošto vreme računaju po Novom julijanskom kalendaru, odnosno takozvanom srpskom kalendaru.
Badnji dan je posan dan, što znači da oni koji tvrde da su hrišćani, obavezni su da poste. Glavni događaji ovog dana su: unošenje badnjaka, badnjedanska večera i odlazak u hram na ponoćnu službu.
Najprepoznatljiviji božićni simbol kod Srba jeste badnjak. To je mlado i zdravo hrastovo, cerovo, bukovo ili javorovo drvo koje domaćin ujutru, na Badnji dan, seče u šumi.
Zajedno sa badnjakom u kuću se unosi i slama. Slamu unosi domaćin, a domaćica je prosipa po kući. Za njom trče deca pijučući i rasipajući slamu po celoj prostoriji, gde će biti večera za Badnji dan.
Muškarci vernici rano ujutru treba da odu u šumu kako bi nasekli badnjak, dok žene pripremaju hranu i kolače koji će biti posluženi na trpezi za Badnje veče, kao i sutradan na Božić. Na Badnji dan porodica se okuplja za istom trpezom. Kompletna priprema za Božić se ustvari obavlja zajednički.
Đakon Stevan Jovanović gostovao je u jutarnjem programu povodom Badnjeg dana. On je otkrio koja je procedura paljenja badnjaka, ali i pozvao sve građane da prisustvuju.
- Badnjak se pali odma kada se završi večernja služba. Na badnji dan imate večernju službu koja počinje u najvećem broju hramova u Beogradu u 5 sati. Nakon završetka večernje službe sveštenici izlaze iz hrama i zajedno sa narodom pale. Potom narod prilazi i prilaže svoje badnjake. Sama crkva u velikom broju naših hramova treba da bude posuta slamom. Sve to simbolizuje da to izgleda kao Vitlejemska pećina - rekao je đakon i dodao:
- Taj običaj smo mi preneli u kuće. Kada je ljudima na selu bilo daleko crkva ili je sveštenik u 3 parohije pa ne može da dođe onda smo mi bili prinuđeni da radimo to kod kuće. Ovde kada smo u gradu nema nikakvog izgovora da ne prisustvujemo i dođemo do crkve da zapalimo badnjak.
Đakon se takođe osvrnuo na post za koji navodi da broj stvari kojih ćemo se odreći treba da bude shodno našim moćima i nemoćima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
