Za badnji dan postoje razni običaji, u zavisnosti od podneblja.
Samim tim, kada su u pitanju verski praznici, dešava se da vas u određenim krajevima Srbije dočekaju običaji na koje niste navikli ili su vam potpuno strani.
Da su ove različitosti zapravo bogatstvo naroda pričao je Saša Srećković, etnolog Etnografskog muzeja koji je gostovao u "Pulsu Srbije".
- Normalno je da se običaji menjaju i da do toga dolazi shodno geografskom predelu, običaji nisu jednom za svagda. Do toga dolazi istorijskim prilikama i neprilikama jednog kraja. Istočni i zapadni krajevi Srbije su više brdoviti i oni su maltene uvek bili izolovani, pa se samim tim i kultura konzervira. Negde je okrugli kolač česnica, a u Vojvodini česnica može da bude i slatka - započeo je Srećković, pa dodao:
- Za Badnje veče je bitna hrišćanska tradicija, mir i sloga, posebno u okviru porodice i to je prilika da se svi okupe, ako u toku godine nije bilo prilike za to. To je praznik mira i praštanja koju naglavaša hrišćanska religija.
Nakon toga, pričao je o različitim simbolikama koje česnica može da ima.
- Izgled božićnog običaja je rezultat viševekovnog prožimanja naroda, kultura, tradicija... Pa je i u samom običaju pripremanja česnice da se čini pred zoru, nenačeta voda iz izvora, beskvasni hleb se priprema, pa se poškrpi sa leskovim ili drenovim grančicama da bi oni koji koriste česnicu bili zdravi. Svakako da postoji prisustvo magijskih radnji - rekao je etnolog, pa nastavio:
- Neminovno je to. Moguće da će biti neslaganja u interpetaciji toga. Sve stare simbolike su apsurbovane u samom izgledu običaja iako na prvi pogled tako ne izgleda. Na kraju krajeva, zvanična religija ih je, na neki način, usvojila.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
